За годину дана јаја су, уз сир и млеко, поскупела више од 43 одсто.
Десет јаја М класе данас у радњама великих трговачких ланаца кошта од 144 када су на акцији до 230 динара, док су пре годину дана јаја из исте ове класе и истог произвођача коштала од 130 до 190 динара.
С друге стране, према подацима Републичког завода за статистику, најнижа цена по којој су јаја могла да се нађу крајем децембра била је 18 динара за комад, а највиша 30 динара. У ту статистику улазе и цене по продавницама, али и на пијацама широм Србије, пише лист Данас.
Храна је генерално највише поскупела, а несташица млека довела је до тога да ова намирница поскупи и до 90 одсто.
Пољопривредници су Данасу објаснили да то није новост и да са поскупљењем сточне хране и свега осталог, али и малих цена које добијају од млекара, сточари више не могу да издрже, због чега је све мање и крава на фармама и самих фарми.
Ситуација можда није пресликана у сектору живинарства и производње јаја, али је прилично слична тој.
Поједини мали произвођачи са којима је Данас разговарао сада, а који су се пре две или три године, када је криза кренула, на разне начине довијали да продају јаја која имају – сада се више и не баве тиме. Кокошке узгајају за своје потребе јер нису успели да пронађу рачуницу.
Има оних који су другачијим приступом успели да опстану и кризу не осете много.
Директор Заједнице живинара Раде Шкорић каже да су јаја у претходне две године била у изузетној депресији, односно да им је цена пала далеко испод цене коштања, а тај проблем је почео са растом цене хране, али и пандемијом, током које је доста тога било ограничено.
„Јаја се сада добро продају, произвођачи сада могу да издрже са тренутном ценом, извоз је добар, у Северну Македонију, БиХ, Црну Гору, од маја у Албанију, а од Нове године чак је и у Африку отишло 720.000 комада“, истиче Шкорић за Данас.
Иако је тренутно презасићено тржиште, цена јаја још није пала, али чим почну акције по трговинама, онда би и то могло да се деси.
„Потрошња јаја је можда и порасла, јер ако узмемо у обзир колико је све друго поскупело, јаје је и даље далеко најјефтинији оброк. Ви са два јајета за 40 или 50 динара можете да имате један прави оброк, а за тај новац у пекари можете да купите ђеврек“, каже Шкорић.
Да ли би, међутим, могло да дође до несташице зато што људи немају интерес да раде, Шкорић каже да је најпре мислио да то не може да се деси и да би једина ситуација у којој би до тога могло да дође била да потрошња значајно порасте.
„Производња је сада самоодржива и имамо вишка, извози се пет до шест милиона комада месечно, док је укупна годишња производња 1,5 милијарду комада“, истиче он.
Капацитети су устаљени, напомиње, тако да на тржишту има вишка јаја. Више ни Ускрс, истиче Шкорић, не доноси толико велику потрошњу јер се јаја све више фарбају за овај празник симболично, „слабо ко фарба по 100 јаја“.
„Пре две године године смо за Ускрс имали 15 до 20 милиона јаја вишка, нисмо знали шта ћемо са тим, а последње две године око тог празника је цена јаја чак пала“, каже Шкорић.
На питање како је криза утицала на произвођаче Шкорић каже да је један део њих, углавном мањих, напустио производњу.
„Један део њих није могао да издржи, неки нису могли да наставе јер су знали да ће ове године бити у обавези да замене кавезе, а трендови у свету су већ сада производња јаја без кавеза. Велики произвођачи нису смањили производњу, чак покушавају да је дигну на виши ниво и то са системима који нису кавезни, у којима се живина држи у отвореном простору“, наглашава Шкорић.
Тај тренд се, како каже, повећава међу произвођачима јер је то начин да се не изгубе позиције у трговинама.
