Инфлација је у паду, али је и даље врло „жилава“. Опала је са максималних 16,2 одсто у марту на 11,5 у августу.
Министар финансија Синиша Мали наводи да ће до краја године пасти на осам процената, а са њим се не слаже званична статистика која прогнозира да ће бити за проценат већа, девет одсто, а на годишњем нивоу око 13, пише Политика.
На то колики раст цена очекује различито гледају и Народна банка Србије (НБС) и банкари и привредници. Централна банка очекује повратак инфлације у границе циља три, плус, минус 1,5 одсто, што значи да максималних 4,5 процената у другом кварталу 2024, док се долазак на циљаних три одсто очекује крајем наредне године.
Међутим, према резултатима агенције Ипсос, представници финансијског сектора предвиђају да ће инфлација у августу 2024. бити на нивоу од седам одсто.
Привредници су песимистични и прогнозирају чак девет процената.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, процењује да ће инфлација у децембру износити око 10 одсто међугодишње, док ће просечне цене у овој години бити веће за око 13 одсто него у претходној години.
„У неколико наредних месеци очекује се раст цена због повећања акциза од 1. октобра, а договорено је са Међународним монетарним фондом ново поскупљење. Гас већ поскупљује од 1. новембра. То ће бити два једнократна удара. На раст инфлација утицаће и додатна давања државе грађанима“, наводи он.
Подсећа и да је од децембра до августа инфлација износила 6,4 одсто и да ће сада бити увећана за око три процента.
„Оно што ће да ублажи инфлацију је кампања за снижавање цена неких производа. Тај ефекат могао би да буде прецењен ако су одабрани баш они производи који улазе у узорак. Ми имамо неколико десетина хиљада артикала, а статистички узорак има око 400 производа. Од стотине паризера питање је да ли је изабран баш онај који се налази у узорку“, објашњава Арсић.
Додаје да ће због свега овога период високе инфлације бити нешто дужи.
„Друге земље су се трудиле да све ураде да што пре оборе инфлацију да би могли да смање каматне стопе. Сада се покушава да се, због најављених извора, инфлација ублажи за неколико наредних месеци што је могуће више“, указује он.
Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб), наводи да, ако финансијски сектор и привреда очекују да ће инфлација да настави да расте, они ће у складу са тим да увећају приходе подизањем цена, што ће утицати на даљи раст инфлације.
„Зато је битно да монетарна политика централне банке буде јасна, са јасним потезима. Нажалост, НБС није била претерано ажурна у томе и касно је кренула са политиком монетарног затезања, односно повећања камата. Процене су да су њихове мере за увећање камата касниле између три и шест месеци у односу на ситуацију на тржишту што је било у вези са датумом одржавања избора у априлу прошле године. Они су чекали да прођу избори па су тек онда почели да повећавају референтну камату“, каже Гајић.
Додаје да НБС сада криви све остале за високу инфлацију, а ту мисли на трговце, а не на себе као најодговорнију за раст цена.
„Није инфлација у Србији порасла зато што су трговци повећали марже. Тај ниво објашњења раван је ономе као да је авион пао због силе гравитације. Повећањем камата нису довољно смањили ниво ликвидности у систему и зато НБС сада мора да више повећава камате него друге упоредиве централне банке, а додатно тај процес мора и дуже да траје“, објашњава он.
Није то, како Гајић објашњава, да када повећаш камату на дугме одмах стане инфлација. Да би обакве монетарне мере имале ефекта, потребан је одређен период времена, између шест и 18 месеци.
Напомиње да је то један разлог што ми сада имамо високу инфлацију, а други је велико учешће хране у потрошачкој корпи која је највише поскупела.
„Раст цена намирница је свуда био већи него што је била просечна стопа инфлације. Код нас је једна трећина потрошачке корпе храна, док је у Европској унији то око 20 одсто. Чак и да имамо исти пораст цена, код нас би због овог фактора статистички инфлација била већа. Сем тога код нас је картелизовано тржиште и лако је с нижим нивоом конкуренције пребацити трошкове инфлације на купце, крајње потрошаче“, наводи Гајић.
Додаје да Србија има висок буџетски дефицит.
„Не може монетарна политика сама да доведе до смањења инфлације, када је фискална политика неоправдано експанзивна, са високим средствима која иду у текућу потрошњу, повећањем камата и пензија и уз нетаргетиране социјалне програме“, објашњава Гајић.
