Компаније све мање спомињу дипломе у огласима за посао

Уз велику помпу, компаније одбацују четворогодишње дипломе из својих огласа за посао, претварајући концепт „запошљавања заснованог на вештинама“ у оно што је сада пожељно.

У септембру је Волмарт најавио да планира да уклони диплому као услов за стотине корпоративних послова. У јуну 2022. године, Џенерал моторс је саопштио да одустаје од четворогодишних факултетских диплома за бројне послове. Раније те године, Делта ерлајнс доспео је на насловне стране због уклањања дипломе као предуслова приликом запошљавања пилота.

Али истраживање тржишта рада има за циљ да одговори на питање које се надвија над поменутим концептом „запошљавања заснованог на вештинама“: Компаније одбацују захтеве за диплому, али колико заправо запошљавају људе без диплома на тим пословима?

Не много, барем генерално. То је показао нови извештај пројекта Управљање будућношћу рада Харвардске пословне школе и Института Бурнинг гласс, непрофитне истраживачке организације која проучава радну снагу. Утврђено је да, иако се резултати увелико разликују од компаније до компаније, при чему су неки предузели озбиљне потезе и заиста запошљавали раднике без дипломе, на крају, напредак је био изразито слаб.

За послове на којима су истраживачи могли да виде да је услов дипломе уклоњен за одређена радна места и где је било довољно запошљавања да би се добио кредибилан узорак, истраживачи процењују да су фирме повећале удео радника ангажованих без дипломе за само око 3,5 процентних поена.

Посматрајући целокупно тржиште рада, утицај је далеко мањи. Све у свему, истраживачи су приметили нето промену од само око 0,14 процентних поена у запошљавању кандидата без дипломе, што значи да је обећање „запошљавања заснованог на вештинама“ утицало на мање од једног од 700 запослених људи прошле године.

“Ово показује да је заиста тешко претворити искрену намеру запошљавања по основу вештина у стварна радна места“, каже Мет Сиглмен, председник Брнинг глес инстутута и коаутор извештаја.

Шта је показало истраживање

Истраживачи су користили податке компаније за анализу тржишта рада Лајткаст за анализу 316 милиона јединствених онлајн огласа за посао од 2012. године, фокусирајући се само на 11.300 позиција, специфичних категорија послова у одређеним компанијама, које су испуњавале критеријуме. Затим су упарили податке из ових огласа за посао са базом података у којој је више од 65 милиона запослених и историје њихових каријера, попуњених из онлајн профила и база података, да би били сумирани нивои образовања, видело ко је ангажован на идентификованим радним местима и добили резултати.

Добре вести: Извештај је открио скоро четвороструко повећање послова од 2014. код којих је уклоњен услов дипломе. То значи да компаније предузимају кораке у правом смеру, каже Џозеф Фулер, један од коаутора извештаја и професор на Харвард пословној школи која учествује у вођењу пројекта ХБС. Али, праћење тих запошљавања је много теже.

“Можете имати све појединости о разноликости огласа за посао, као и око уклањања додатних услова за посао као што су дипломе… Али то не значи да појединачни менаџер за запошљавање који тражи три (слично квалификована) кандидата – од којих један има факултетску диплому, а двојица немају – не подразумева кандидата са више акредитива”, каже Фулер.

Извештај анализира шта је постало посебно врућа тема међу корпоративним ХР лидерима док су покушавали да реше упорни мањак радне снаге у исто време када је порастао притисак да се повећа разноликост запослених. Идеја која стоји иза „запошљавања заснованог на вештинама“ није да се одустане од диплома за послове који су им потребни, као што су рачуновође, инжењери или адвокати, већ да се то примени на послове као што су супервизори продаје, стручњаци за рачунарску подршку или они који раде у осигуравајућим кућама.

Дакле, на оне који су можда стекли потребне вештине кроз искуство на послу или кроз платформе за учење на мрежи или алтернативне путеве као што су сертификати. Истраживање које је спровео Зипрекрутер на 2.000 компанија крајем 2022. показало је да се 45 одсто фирми решило услова дипломе за неке послове.

То је својеврсни преокрет након деценија “инфлације диплома“, када су компаније тражиле завршене факултете и за послове за које то није неопходно пошто је било све више дипломираних Американаца. Фулер верује да компаније уклањају услов дипломе у нади да то може помоћи услед мањка талената или повећати разноликост, али каже да су неке можда поклекле усред притиска група запослених, одбора директора или након што су гледали како конкуренти чине сличне потезе, а да нису у потпуности препознали све изазове које такав потез носи.

„Оклевам да кажем да постоји ’одстрел врлина’, заиста не мислим да су фирме циничне у вези са овим“, каже Фулер. Али „компанијама је лако да издају саопштења за јавност или да кажу нешто на састанку или у градској скупштини или у свом годишњем извештају”.

И велике компаније нису тражиле дипломе

Спровести то у реалност је много теже. На основу података, истраживачи су поделили компаније у три групе, а нешто више од трећине компанија или 37 одсто је напредовало ангажујући 18 одсто више радника без дипломе на пословима за које су раније биле потребне дипломе. Бројне фирме у овој групи су мале, али у извештају се наводе и оне попут Волмарта, Џенерал моторса и Јелпа као “лидера“ у запошљавању по основу вештина.

Остали нису толико напредовали. Највећа група, око 45 одсто компанија имала је мали или никакав напредак у запошљавању радника без дипломе на послове код којих су је некада захтевали, наводи се у извештају.

У фирмама као што су Оракл или Локид Мартин, наводи се у извештају, истраживачи су приметили мало промена у обрасцима запошљавања. Преостале компаније, у извештају се наводе имена као што су Делта ерлајнс и Нестле, показале су почетни напредак у запошљавању радника без дипломе, али се чинило да су потом назадовали, а бројке су се вратиле на претходни ниво.

Портпарол Делте рекао је да компанија не види овај тренд на исти начин, и да ће њени бројеви изгледати другачије јер је запошљавала без преседана током опоравка од пандемије. У саопштењу послатом е-поштом, ова фирма истакла је да је „поносна и остаје посвећена стратегији талената заснованој на вештинама која је уклонила баријере за улазак и проширила своје фондове талената. Фокус је да запослимо најбоље кандидате за сваку позицију, без обзира на то где су стекли вештине”.

У саопштењу послатом е-поштом, портпарол компаније Локхид Мартин је рекао “ми смо посвећени нашим основним вредностима да радимо оно што је исправно, поштујемо друге и радимо најбоље што можемо“, напомињући да „улажемо у праве напоре како бисмо ангажовали најбоље таленте који представљају нашу компанију“ и раде „на изградњи радног места које покреће иновације и пружа различите перспективе”. Оракл и Нестле нису одмах одговорили на мејлове које је послао Форбес.

Сигелман каже да због тога што студија приказује конкретне послове у конкретним компанијама, шире економске промене не би требало да утичу на анализу. „Оно што овде видимо одражава напоран рад који је неопходан да се све промене које компаније планирају и спроведу у пракси“, каже он.

За Сигелмана, то се своди на „систематизацију процеса“, напомињући, на пример, да неке фирме траже од кандидата ангажман на више радних задатака или да преузму мање пројекте како би помогли у процени специфичних вештина.

Фулер, у међувремену, сугерише да је важно да компаније траже начине да прошире групу кандидата ако у њој нема довољно радника без дипломе и да прате њихов напредак како би видели како раде. Без тих података, људи се брзо врате старим навикама, а с врха је тешко видети шта се дешава на терену. Пречесто, „што сте дуже у некој компанији, више сте уверени да ће се промене које сте најавили и догодити“.