Све породиље које пре трудноће нису имале 18 месеци стажа, а морале су да одржавају трудноћу, имаће право на већу накнаду током породиљског боловања.
Њихова накнада ће се обрачунавати као и женама које имају 18 и више месеци стажа. Такву одлуку је средином фебруара донео Уставни суд, а измене се односе на све мајке које су добиле бебу у последњих шест година.
Уставни суд је одлучио да је овде у питању неправедна дискриминација према делу породиља, па су од средине фебруара маме које одржавају трудноћу у равноправном положају са осталима. И то не само оне које су сада трудне, већ и све жене које су овим начином обрачуна накнаде „закинуте“ током протеклих шест година.
„Ова одлука се односи на све оне жене које су од 1. јула 2018. године имале обрачун накнаде тако да у њих није улазио период трудничког одсуства и у будуће ће се односити на све оне жене које ће се породити од 14. фебруара па на даље“ наглашава Татајана Мацура из Удружења „Маме су закон“.
Породиље које су оштећене требало би да се обрате истим оним органима градова или општина који су претходно одлучиливали о накнади за породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета. Њима је потребно поднети захтев да се изведе обрачун основице за исплату накнаде тако да она обухвати 18 месеци који претходе отпочињању породиљског одсуства.
Шест месеци за обештећење
Захтев за обештећење жене ће моћи да поднесу у року од шест месеци од дана ступања одлуке Уставног суда на снагу, али се и даље чекају прописи надлежног министарства којим ће се установити детаљи за даље поступање.
Гордана Аритоновић, пореска саветница, објашњава да жене које су се породиле у последњих 6 година имају право да траже обештећење.
„Уставни суд је одлучио да се накнада за породиљско и негу детета није добро рачунала за жене које су пре породиљског биле на трудничком боловању. Наиме, за ове жене нето накнада је рачуната као просек примања за последњих 18 месеци али почев од месеца пре отпочњања трудничког боловања. Сада се накнада рачуна као просек примања за последњих 18 месеци, али рачунајући и трудничко боловање“, објашњава Аритоновић.
Овако би то изгледало у пракси
Она је појаснила на примеру:
„Жена је у радном односу 12 месеци, прима плату од 100.000 динара нето. Пре тога нигде није била запослена. Отишла је на трудничко боловање које је трајало 4 месеца и после тога се породила. Трудничко је примала исто 100.000 нето, јер се накнада зараде за време трудничког рачуна као просек последњих 12 месеци. Накнада за породиљско одсуство и одсуство ради неге детета се рачунала тако што се примања у последњих 18 месеци који претходе месецу у коме је жена отишла на трудничко: 12 месеци рада x 100.000 динара = 1.200.000 динара / 18 месеци = 66.667 динара месечно“, објаснила је она.
Након ове одлуке Уставног суда примања у последњих 18 месеци која претходе месецу у коме је жена отишла на породиљско изгледала би овако:
16 месеци (12 месеци рада + 4 месеца боловања) x 100.000 динара = 1.600.000 динара / 18 месеци = 88.889 динара
На овом примеру месечна разлика у примању је 88.889 – 66.667 = 22.222 динара.
