Грађани Србије могли би у току ове или следеће године да добију већи ниво заштите од лажних снижења.
Почело је сезонско снижење, и трговци у Србији оглашавају углавном попусте од 10 до 40 одсто, а неки и до 70 процената. Истовремено, још увек трају и празничне акције. Међутим, у реалности је мало правих појефтињења, а много маркетиншких трикова продаваца.
Грађани у нашој земљи се највише жале на лажна снижења, а посебно на једну врсту преваре када трговци прво поскупе робу за 20 до 30 одсто пре попуста, а када почне акција огласе да је за толико процената појефтинила.
Ова непоштена пословна пракса постоји и на читавом тржишту Европске уније где су одлучили да заштите потрошаче усвајањем новог прописа којим се продавац обавезује да истакне две цене. То правило је важило и раније, али је сада прецизирано да трговци уз цену на попусту морају да прикажу и претходну најнижу цену која је важила за конкретан производ у периоду који није краћи од 30 дана.
Циљ је да се спрече продавци да вештачки поскупе артикал пре снижења и обману потрошаче о износу попуста. На пример, ако је производ дан пре снижења коштао 115 евра, а 30 дана пре попуста 100 евра, онда трговац мора да наведе 100 евра као претходну најнижу цену.
„То је добар корак и НОПС ће бити иницијатор такве измене и у нашем законодавству. Тиме ће се смањити могућност да се трговци служе лажним попустима. Очекује се да се Србија ове године усклади са прописима ЕУ који се тичу заштите потрошача, а тиме ће бити обухваћена и посебна правила о истицању цена током снижења“, каже за Новости Марко Драгић, правни саветник у тој организацији.
Према Драгићевим речима, ова врста обмањивања купаца, поскупљивањем производа непосредно пре снижења, да би се онда огласило појефтињење, тешко се уочава.
Он наводи да, ипак, има све више едукованих потрошача који примећују такве трикове и пријављују. Како указује, до таквих превара долази јер недостаје инспекцијски надзор како би се проверавале улазне и излазне цене.
„Важно је да купци знају и да уколико је оглашен највећи проценат снижења, на пример 50 одсто, онда најмање једна петина производа мора да буде обухваћена тим попустом. Ако је понуђена роба у занемарљивој количини или са циљем да се потрошач наводи на куповину друге врсте производа, онда је то прекршај“, указује Драгић.
Како истиче, понуђена роба сада на сезонском снижењу треба да буде из зимске и јесење колекције, а не летње. Драгић каже да када потрошачи уоче било коју злоупотребу, то могу да пријаве тржишној инспекцији или организацијама за заштиту потрошача.
Међутим, како истиче, није познато да је неки трговац одговорао због тих прекршаја. Зато је савет купцима да буду опрезни како би избегли преваре трговаца.
Кад и колико заиста трају снижења?
Сезонско снижење у Србији се оглашава два пута годишње и траје најдуже до 60 дана.
Зимско почиње између 25. децембра и 10. јануара, а летње мора да стартује од 1. до 15. јула. Законом о трговини раздвојене су врсте продајних подстицаја. Постоји јасна разлика између сезонског снижења, распродаје и акцијске продаје. За све ове врсте подстицаја, осим за акције које трају до три дана, продавац је обавезан да истакне стару и нову цену.
Распродаја може да се организује само у случајевима када трговац затвара неки малопродајни објекат, престаје са радом или продајом одређене робе, а то не може да учини онај који редовно послује. Акцијске продаје не могу да трају дуже од 31 дан на одређени производ.
Законом о трговини у Србији је прописана прекршајна одговорност у случају да се трговац не придржава услова за нуђење и оглашавање снижења цена. За утврђену незаконитост, следи захтев за покретање прекршајног поступка против продаваца. Казна се креће од 500.000 до два милиона динара за правно лице, као и 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице.
