Док се загарантовани минималац „врти“ око 40.000 динара, а синдикати добијају јасне назнаке да не очекују његов раст ове године, инфлација због значајно скупље хране из месеца у месец сиромаши кућне буџете. Поставља се питање колика треба да буде плата која у Србији омогућава пристојан живот. Неки показатељи кажу – већа од 114.000 динара.
Званична статистика каже да је у Србији просечна зарада (последњи податак за април) 83.812 динара. Али, нема прецизних података колико од 2,3 милиона запослених ради за минималац, а колико за плате значајно преко просека.
Познато је, међутим, да половина запослених радника не само да не може да оствари просечну зараду, већ им је недостижна и плата већа од 63.954 динара. Толико, наиме, износи такозвана медијална зарада, она што се налази тачно „на средини“ , па пола запослених прима месечно мање, а пола радника више од тог износа.
Међу овом половином ниже плаћених радника значајан број, а барата се само проценама од око 400.000 људи пошто званичних података годинама нема – прима минималац, који се ове године креће у распону од 36.800 до 42.320 динара, у зависности од броја радних дана у месецу.
На питање да ли је могуће израчунати колико је просечном грађанину Србије потребно за нормалан живот када је реч о приходима, односно заради, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда Марио Рељановић за портал N1 каже да постоје статистички прорачуни који могу дати одговор на ово питање „у неком просеку трошкова које једна породица може, односно мора да има“.
„Свакако да ће појединачни трошкови зависити од специфичних потреба те породице, околности живота, здравственог стања, узраста деце, и других“, каже Рељановић.
Шта је плата за живот
Он истиче да се концепт „Плата за живот“ заснива на покрићу уобичајених трошкова исхране, становања, здравствене заштите, одеће и обуће, превоза и образовања, као и да укључује око 10 одсто додатног новца за непредвиђене трошкове.
„Оно што је свакако потребно нагласити јесте да у односу на прорачуне који су вршени пре само годину, или две, морамо узети у обзир реалан пораст трошкова живота који не коресподира са званичним нивоом инфлације. Напротив, многи производи који су саставни део уобичајене свакодневне потрошње, поскупели су за 50 одсто и више. Због тога су прорачуни у доба инфлације незахвални и могу показати само колико је новца било потребно у једном тренутку када је начињен пресек“, указује Рељановић.
На пример, плата за живот је пре годину дана износила око 115.000 динара.
„Сасвим је јасно да годину дана касније не можемо причати о истом износу“, каже он.
Бојана Таминџија из организације Центар за политике еманципације за портал Н1 наводи да, према прорачуну Цлеан Цлотхес Цампаигн мреже који је урађен са доступним подацима за 2021. годину плата за живот у Србији износи 114.752 динара.
„Јасно је да овде немамо урачунату огромну инфлацију из 2022. године и да би тај износ сада био сразмерно већи“, истиче она.
Како објашњава, плата за живот би требало да покрије трошкове хране, становања, одевања, транспорта, образовања, здравства (уколико се плаћа) и укључује могућност одвајања мале количине новца са стране за непредвиђене трошкове или штедњу.
„У Clean Clothes Campaign мрежи се водимо тиме да је плата за живот универзално људско право које мора бити примењено на све раднице и раднике независно о њиховом статусу на радном месту, њиховој продуктивности или личном статусу (нпр. брачном статусу). Она представља најмањи ниво зараде и ниједан радник или радница не може да прими износ мањи од утврђене плате за живот. Плата за живот треба да буде довољна да покрије најосновније потребе радница и радника И њихових породица, требало би да надилази пуко преживљавање и да даје могућност пуног учешћа у друштвеном животу“, истиче Таминџија.
У потрошачкој корпи – оно што грађани могу да приуште
Просечна потрошачка корпа, која је према последњим доступним подацима за април 2023. износила 98.073,87 динара увелико премашује просечну зараду. О оној „медијалној“ до које „добацује тек половина запослених у Србији да не говоримо.
А шта је у овој просечној протошачкој корпи која је недостижна за многе у Србији?
За трочлану породицу – двоје одраслих са дететом – рачуна се месечна потрошња од укупно 1 кг тестенине, 800 грама грашка, 300 грама качкаваља или 506 динара за образовање…
У минималној потрошачкој корпи су количине хране и новац намењен у сврху образовања, здравствених трошкова… још нижи. Ова корпа „тешка“ је 51.037,36 динара, а и даље је недостижан циљ свих синдиката који са послодавцима и државом преговарају о повећању загарантоване минималне зараде.
„Како, што је више пута наглашено, минимална и просечна потрошачка корпа нису статистичке категорије које се везују за препоручену потрошњу, већ показују колика (каква) је потрошња најсиромашнијих у Србији (минимална корпа) односно средњег имовинског сталежа (просечна корпа). Њихова збуњујућа имена не одговарају сврси прикупљања ових података, а афирмисање минималне потрошачке корпе и њено везивање за минималну зараду у самом Закону о раду, заправо је пораз државе која тежи мултиплицирању сиромаштва својих грађана“, објашњава Марио Рељановић.
Отуда, каже, потичу и „аномалије“ у просечној потрошачкој корпи.
„То су количине и врсте намирница које се троше у одређеном слоју становништва, а не препоручени износи да би неко живео ‘просечно’. Самим тим је и структура такве корпе поражавајућа јер показује низак стандард чак и оних који располажу просечним буџетом у Србији“, наводи наш саговорник.
Отуда је, додаје, за израчунавање реалних минималних трошкова који су показатељ достојанственог живота, потребна сложена методологија која је коришћена приликом прорачуна ‘плате за живот’.
