Цена лука се удвостручила за прва три месеца ове године, а према предвиђањима произвођача, неће се зауставити ни у наредних месец дана.
Ово поврће неће бити јефтиније јер га нема, расте потражња због предстојећих празника, а и увоз је под знаком питања јер су и тамошњи произвођачи имали лошу сезону. У овом тренутку килограм лука се на пијацама креће од 100 до највише 200 динара, колико кошта на централним градским тржницама, пише Политика.
У великим трговинским ланцима је од 139 динара, колико стаје у „Лидлу“, до 199, колико кошта у „Идеи“ и „Роди“. Према подацима са сајта „Ценотека“, у „Максију“ је 169, док је у „Темпу“ и „Дису“ 159 динара по килограму.
Цене овог поврћа иду и више од 220 динара, углавном у малим радњама и код препродаваца који, сасвим сигурно, користе ову ситуацију да би профитирали. Како Политика сазнаје у великим трговинским ланцима, продаје се око 80 одсто домаћег лука, док је остатак из увоза и то углавном Холандије. И док ових дана купци рачунају колико кошта јужно воће и чуде се што је килограм банана јефтинији од килограма лука, произвођачима, како наводе, ништа није неочекивано.
Према речима Драгана Маринковића, шефа производње у Пољопривредном газдинству „Чуруг“, где се лук производи на око 20 хектара, разлог поскупљења је пре свега лоша година.
„Лука није било довољно, а ни квалитет није био најбољи да би род чували у хладњачама. Произвођачи су гледали да га што пре продају. Неколико последњих година се дешавало да га држимо у хладњачи, а онда цена буде нижа него када је скупљен са њива“, објашњава Маринковић. Подсећа да је цена око Нове године, када су они продавали, била између 60 и 70 динара на велико, док је у малопродаји коштао око 120. Напомиње да је ово очекивано стање, с обзиром на мањи принос. Потврђује и да њих као произвођаче зову са свих страна јер ове намирнице нема довољно.
Др Жарко Илин, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да у овом тренутку у складишту има око хиљаду тона домаћег лука, што покрива тражњу наредних 15 дана. После тога стиже „сребрњак“, а онда и јесењи лук из зимске производње.
„Тачно је да смо имали сушну прошлу годину, а онда крајем августа и у септембру обилне кише што је смањило приносе. Због таквих услова лук није могао квалитетан да уђе у складишта, почео је да се квари, па су велике количине завршиле на депонијама, а део и у биогас постројењима“, наводи др Илин. До пре месец дана била је добра понуда домаћег лука упркос великом извозу у земље из нашег окружења. Цена је, додаје др Илин, почела да расте, али не код произвођача, него даље у ланцу.
„Код професионалних произвођача и на приватним газдинствима овај производ је по килограму 120 динара. Трговци га са ПДВ-ом добију за 130. Треба онда њих питати зашто лук кошта толико и колика је маржа“, напомиње др Илин. Подсећа да производња 10 хектара лука кошта између 80.000 и 100.000 евра.
„Саветујем сваком грађанину да оде за викенд до неког села, купи тамо лук за 100 динара, па онда шпекуланти неће имати рачуницу да га оволике цене“, додаје он.
Произвођачи кажу да је велики проблем у томе што ова намирница нема одакле ни да се увезе, јер је година свуда била лоша за ово поврће. Лук на наше тржиште стиже из Египта, бивших совјетских република, Холандије, али и из Кине. Проблем је, објашњавају и то што се на тржишту сада нуди и онај слабијег квалитета по ценама најквалитетнијег.
„Увек је баук када је храна скупа. Ово је морало да се деси. Лук рађа отприлике 80 тона по хектару, а 2022. је то било 50 тона и ово је очекивано. И цена производње лука је скочила са 12 на 17 динара по килограму. Дошли смо у ситуацију да онај ко има робу у таквим околностима има и право да са њом ради шта жели. Није више ништа јефтино, па морамо да се навикнемо на то да ни са храном није другачије“, објашњава један од произвођача.
