Након истека Уредбе о ограничењу цена очекује се драстичан раст цена хране

1282
Извор: РТВ

Престанак Уредбе о ограничењу цена основних животних намирница се приближава, а још увек је неизвесно колико ће ови производи коштати. Криза у Украјини утиче на цео свет, па ће тако и грађани Србије осетити одређене последице.


Ипак, стручњаци су сигурни да ће их пратити тренд раста који је видљив код свих прехрамбених производа, те да ћемо оне најосновније производе плаћати идо 20 или 25 одсто више.

„Криза је дубока и она ће произвести такозване структуралне промене на тржишту хране, то је већ сада сасвиме видентно“, каже Галетин, додајући да Русија и Украјина заједно представљају две најјаче аграрне силе у свету, из којих у Србију стиже трећина пшенице за наше потребе“, каже Жарко Галетин, аграрни аналитичар.

Према његовим речима, када постоји анестезирано тржиште, то су тектонски поремећаји на тржишту, који су само продубили проблем који је проивела криза изазвана пандемијом коронавируса.

„Сада постоји један потпуно поремећен тржишни образац, где не можете имати поуздано прецизиране тржишне факторе на основу којих можете проценити шта ће се десити“, каже Галетин.

Оно што је, према његовим речима, извесно, јесте да је тако поремећено тржиште довело до велике несигурности у светским билансима хране, а та несигурност је као свој коначни производ изнедрила страх, који представља
велики ценовни покретач на светском тржишту.

„Последица тог страха јесте затварање многих земаља, где по домино ефекту видимо да све те земље уводе неке таксе или квоте на извоз или га потпуно забрањују“, објашњава Галетин, додајући да Светска трговинска организација то „пасивно посматра“.

Према његовим речима, Светска трговинска организација је директна штета оваквог понашања појединих земаља, те је постала „апсолутно девастирана и немоћна“ кровна трговинска организација која не може да уређује светско тржиште како је то могла раније, што је озбиљан проблем који ће имати дугорочне последице на светско тржиште хране.

Што се тиче Србије, Галетин сматра да су мере замрзавања цена одговарајуће, али само краткорочно.

„Оне јесу имале свој ефекат, али уколико погледате цене брашна, видећетеда цене не могу дуго бити замрзнуте“, каже Галетин.

Наиме, он се при куповини брашна суочио са ситуацијом за коју су стручњаци били сигурни да ће се десити. Килограм брашна платио је скоро 90 динара. Подсећамо, економиста Горан Радосављевић раније је изјавио да је очекивано да након одмрзавања цена, килограм брашна кошта око 85 динара.

„Према последњим подацима, цене хране су у периоду од годину дана порасле за 14 одсто, месо чак и око 25 одсто у просеку, те ће се једном одмрзнуте цене ускладити са тим“, рекао је тада Радосављевић.

Како је објаснио, усклађивање цена након истека мере о замрзавању, са осталим производима чије су се цене мењале, је неминовно.

Према тој рачуници, уколико би се цене замрзнутих производа – уља, дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти, брашна Т-400 и Т-500, кристал шећера и свињског бута – изједначиле са поскупљењем других производа на тржишту, грађани би шећер плаћали скоро 100 динара, а било би готово немогуће пронаћи сунцокретово уље јефтиније од 216 динара.

Галетин је такође става да ће у тренутку када се цене буду одмрзнуте, тржиште „експлодирати“.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here