Међугодишња новембарска инфлација од 15,1 одсто је у складу са очекивањима Народне банке Србије, објавила је НБС и навела да и даље раст цена хране и енергената у инфлацији учествује са близу 70 одсто.
Што се тиче актуелних средњорочних пројекција, у саопштењу Народне банке Србије наводи се да ће укупна инфлација остати повишена до краја ове и почетка наредне године, али ће након тога почети да опада. Знатнији пад се очекује у другој половини 2023. а на смиривање инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
НБС истиче да су месечну динамику кретања инфлације и у новембру обележили раст цена прерађене хране, енергената и цена у оквиру базне инфлације те да су потрошачке цене у новембру повећане за један одсто на месечном нивоу, што је знатно спорије у односу на октобар.
Када је реч о месечном расту цена хране у новембру од 1,2 одсто; он је, како наводи НБС, био одређен растом цена прерађене хране од 2,4 одсто, док су цене непрерађене хране снижене за један проценат.
Светло на крају тунела
Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић изјавио је да се очекује заустављање инфлације у Србији до краја године или почетком наредне, након чега би кренула силазном путањом и до 2024. се вратила у границе циља од око три одсто, као и да за то већ има назнака. „Зависи од многих фактора, мада већ видимо неке сигнале. ‘Светло на крају тунела’ је Америка која је зауставила инфлацију и спушта се. Рестриктивна монетарна политика, мање новца у оптицају, учинила је да новац буде скупљи и да грађани мање троше и на тај начин да се успори и закочи инфлација”, рекао је Васић. Он је додао да се слична ситуација дешава и у Европској унији, па одатле долазе и очекивања да се заустављање и пад инфлације деси и код нас.
Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене хране су у новембру биле веће за 22,5 одсто, а висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат. Ради се, пре свега; о високим светским ценама хране, расту цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативним ефектима суше у Србији и у већем делу Европе.
Што се енергената тиче, они су у новембру на месечном нивоу поскупели за 1,2 одсто, чему су подједнако допринели раст цена нафтних деривата од 1,5 одсто и чврстих горива од 2,8 процената. Базна инфлација, односно индекс потрошачких цена када се искључе храна, енергија, алкохол и цигарете, и даље је знатно нижа од укупне инфлације и у новембру је била 9,7 одсто, чему, како наводи НБС, знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
То што је динамика убрзања базне инфлације успорила у односу на претходне месеце, према оцени из НБС, могло би да указује на постепено ублажавање трошковних притисака, а оно би могло да се објасни и кроз успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.
