Милиони литара отпадног уља сваке године заврше у сливницима и рекама широм Србије, иако би искоришћено уље могло да се искористи за производњу биодизела који редукује штетне гасове који стварају ефекат стаклене баште.
Генератори отпадних јестивих уља према закону већ годинама имају обавезу да одлажу уље које искористе, а то обухвата све ресторане, хотеле, пржионице, индустије и уљарице у Србији. Иако свест о томе није распрострањена, и домаћинства могу да одлажу јестиво уље које прикупе, иако им то није законска обавеза, па да на тај начин мало и зараде.
Да та пракса још увек није заживела у Србији показује податак Агенције за заштиту животне средине да је 2021. прикупљено преко 5,3 хиљаде тона отпадног уља, а само 7 одсто прикупљено је од физичких лица (366 тона). Ипак, број грађана који одлажу јестиво уље расте – 2020. године, грађани су предали 316 тона, а 2019. само 23 тоне отпадног јестивог уља.
И представници компаније Еко Трон, која се бави прикупљењем и одлагањем јестивог уља, примећују да је интересовање за одлагање отпадног јестивог уља из домаћинстава у Србији у порасту, али, према њиховим речима, законски оквир који се бави отпадним јестивим уљем из домаћинстава није добро дефинисан.
Како кажу, уље које се произведе у кући би морало да потпада под комунални отпад, па су јавно-комунална предузећа у обавези да организују одвојено сакупљање и транспорт, односно амбалажу за индивидуално сакупљање код грађанства.
„Овакви пројекти су и у државама ЕУ тек у повоју. Највећи изазов представља освешћеност грађана, затим квалитетна сепарација и наравно трошак сакупљања минималних количина на великом броју локација“, наводе из Еко Трона, који наводи да годишње сакупи око 3.000 тона уља.
Отпадно јестиво уље углавном настаје обављањем угоститељске и туристичке делатности, као и у индустрији, трговини и другим сличним делатностима. Генератори отпадних јестивих уља морају да отпадно јестиво уље које настаје припремом хране сакупљају одвојено од другог отпада и предају лицу које има дозволу за сакупљање или третман отпадних уља.
Прерада у биодизел
Из компаније Еко Трон кажу да се у Србији се отпадно јестиво уље не третира, односно не прерађује.
„На велику жалост, тренутно је законски једини могући начин прераде – прерада у биодизел, а биодизел је оптерећен акцизом која га чини неконкурентним са осталим фосилним горивима“, наводе они.
Према њиховим речима, сама производња у Србији се не би исплатила, јер је количина сировина које су на располагању премала за економски исплативу производњу у поређењу са тренутно активним производњама у суседним државама ЕУ, као што су Аустрија и Мађарска.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у току прошле године у Србији је третирано само 88 тона јестивог уља, у поређењу са 2018. годином, када је третирано 2.691 тона. Ипак, извезено је много више него 3 године раније – 4.423 тона у поређењу са 2.925 тона 2018.
Иначе, подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је у 2020. години третирано 17 пута мање различитих отпадних уља него што је пуштено на тржиште, а Министарство заштите животне средине процењује да ће годишње настајати између 22 и 30 хиљада тона отпадног уља до 2030.
