Србија испод своје површине скрива недовољно истражен и неискоришћен геотермални потенцијал, а у више од 60 општина утврђени су природни и вештачки извори термалних вода, кажу у Привредној комори Србије.
У Привредној комори истичу да је употреба геотермалних ресурса применом топлотних пумпи веома једноставан систем и да се може инсталирати скоро свуда у Србији. Овај, како кажу, бескрајни извор обновљиве енергије који је доступан 24 часа сваког дана и свуда, може да буде наш одговор на нужну енергетску транзицију.
Такође, једини је обновљиви извор који може допринети декарбонизацији енергетски интензивних сектора попут производње електричне енергије, грејања и хлађења, и транспорта. Као носилац минерализације може бити извор стратешких минерала као што је литијум, који се користи за производњу батерија неопходних за Е-мобилност.
Овако широка лепеза примене геотермалног ресурса чини га најсвестранијим и најпоузданијим обновљивим извором енергије. Због ових и других предности употребе геотермалних ресурса, посебно у свету данашње енергетске несигурности када се захтевају дугорочно стабилни и независни извори електричне енергије, неопходно је прилагођавати се и мењати регулативу, удружити стручњаке, компаније са искуством и доносиоце одлука и брже кренути у пројекте коришћења геотермалне енергије (ГТЕ) коју нам наша земља нуди у изобиљу, знатно више него у бројним државама Европе и света, наводе из ПКС.
Истраживање геотермалног потенцијала
„За интензивније коришћење геотермије и њено системско решавање потребно је у првом реду у оквиру стратешких докумета дати већи значај овом ресурсу а потом и у планским документима“, каже секретар Удружења за енергетику и рударство Привредне коморе Србије Љубинко Савић.
У последње време, додаје, доста се ради на истраживању геотермалног потенцијала, али је то несистемски и без јасне визије у ком правцу се жели ићи у будућности. Мађарска и Турска које већ имају геотермалне електране имају амбициозне планове и развијају нове пројекте, као и Хрватска и Словенија.
„Србија припада овом геоструктурном простору, имамо индикација присуства високих температура али је неопходно радити и на њиховом доистраживању и утврђивању потенцијалности“, указује Савић.
У Удружењу сматрају да би једно од решења за већу употребу ГТЕ било то да се пре почетка изградње било ког грађевинског објекта сагледа могућност употребе ГТЕ на одређеној локацији.
„Ово би требло да буде и законом прописано. Само такав приступ би дао значајн искорак у интензитету коришћења ГТЕ у Србији и њен пун допринос декрбонизацији и енергетској транзицији земље“, истиче Савић.
Употреба геотермалних ресурса применом топлотних пумпи је веома једноставан систем и може се инсталирати скоро свуда у Србији. Од индивидуалних кућа и канцеларија, школа, базена, тржних центара и јавних зграда, до употребе у сектору пољопривреде, затим, загревању стадиона, путних превоја или градских тргова током хладних зимских дана…
Геотермална енергија погодна и пожељна и у индустрији
„Геотермална енергија је погодна и пожељна и у индустрији. Пољопривреда је, такође, значајно и широко подручје где се ресурси геотермалне енегије могу користити и то у првом реду у пластеницима и стакленицима за интензивну пољопривредну производњу различитих повртарских култура, цвећа или воћа, али и за узгој рибе у рибњацима и загревање фарми, припреми и преради хране“, наводи Савић.
У више од 60 општина утврђени су природни и вештачки извори термалних вода и температура воде је у просеку око 40 степени, а само на територији шест општина и градова температура воде је већа од 60 степени (Врање, Шабац, Куршумлија, Рашка, Медвеђа, Апатин).
Највишу температуру имају термалне воде у Врањској бањи (96° степени Целзијуса), Јошаничкој бањи (78), Сијаринској бањи (72), Куршумлијској бањи (68) и Новопазарској бањи (55).
