РЕКОВАЦ – По први пут у Рековцу, у Пољопривредно ветеринарској школи са домом ученика, организован је скуп са преко три стотине учесника на тему која говори о стању и перспективи производње млека у Србији. Пољопривредници, стручњаци, научници, представници министарства и института окупили су се намером да заједно пронађу решење, да повећају производњу и млечност самих крава како би се спречиле последице несташице млека у прехрамбеној индустрији Србије.
Статистички подаци говоре да се у просеку сваке године смањује број млечних крава у Србији за 3 %, а ове производне сезоне тај број је још већи. Програми локалних самоуправа усмерени ка пољопривреди се већ праве за наредну годину, а тренутна ситуација у Србији је слична са проблемима у региону.
„Када саберете све буџете, за 120 општина у Србији, које имају те локалне програме за пољопривреду, то је преко две милијарде динара што није мала цифра. Замерке са терена од пољопривредних произвођача су око кашњења субвенција, али ја верујем да ће нова министарка учинити све да те субвенције буду редовно исплаћиване. Мислим да је битно да се покрене целокупно сточарство, а не само млечно говедарство које је признајем и највише угрожено. Био сам по терену ових дана и већ питају локалне самоуправе како да направе план и програм за следећу годину и на шта да ставе акценат, а ја сам свима рекао да предност дају сточарству“, рекао је помоћник министра пољопривреде за рурални развој Александар Богићевић.
Проблем са млеком у региону, Европи и свету
„Да ли ће и Хрватска имати властиту производњу млека је питање и код нас јер су трендови пада производње млека изузетно изражени. Пре десет година смо имали 60 хиљада произвођача који су давали млеко на откуп, а сада имамо тек три хиљаде. Конкретне мере су да се сакупе подаци који указују на продуктивност, на трошкове и приходе, затим да се заинтересују млади, да се примењују савремене технологије и знање те да се води рачуна о произвођачима млека, који раде пуно радно време у својој штали, на тај начин да могу од својих прихода живети и то им држава мора на неки начин гарантовати“, казао је представник Мреже саветодавних служби Југоисточне Европе из Хрватске Милан Гусњак.
Несташица млека је део светског проблема и због тренутне ситуације у Европи. Млекаре у Србији се надају да ће се уз системско решавање проблема и раду на повећању млечности крава побољшати ситуација у којој сви релевантни учесници у овој индустрији морају да сарађују.
„Имлек је највећи откупљивач млека у региону јер поред Србије послујемо и у Републици Српској и Македонији. Када причамо о сарадњи са произвођачима сарадња је добра и ми имамо велики број фармера у свом систему, преко 4000, а годишње откупимо и прерадимо нешто преко 300 милиона литара млека. Свесни смо чињенице да се мали произвођачи млека, односно фарме са мањом производњом млека гасе, док очекујемо да ће људи који су остали да се баве производњом млека повећати своје количине“, напоменуо је директор откупа сировог млека млекаре Милан Вулетић.
„У целом Браничевском округу заступљено је доста млечно говедарство тако да ћемо ми на сваки начин гледати да им помогнемо и потрудићемо се да нашим пољопривредним произвођачима, на сваки начин, као пољопривредна служба изађемо у сусрет од едукација, до тема нових попут добијања кукуруза за свако грло које је старије од 24 месеца“, рекао је директор Пољопривредне саветодавне, стручне службе Пожаревац Бојан Стевић.
Унапређивање система образовања и коришћење савремених технологија
Са проналажењем нових, младих произвођача у систему образовања струковних школа и кроз примену савремених технологија могао би се поставити темељ за будућност. Иако статистика не говори у корист млечног говедарства она упозорава.
„Ево прво смо почели стају да радимо по европским стандардима и увозимо стада, грла која су високо квалитетна за производњу млека. Наше краве ће морати да дају од 40 до 50 литара млека јер је то исплативо за наш цео крај“, казао је директор Пољопривредно ветеринарске школе са домом ученика у Рековцу Љубиша Стевановић.
„Тренутно у Србији има мање од 200 000 крава, то је више него алармантан податак, смањили смо за неколико десетина година више него два пута број грла. То је црвени аларм, а много горе од тога је да је ниво производње на овим грлима која су преостала далеко испод европског и светског просека. Није проблем у цени млека, цена млека које плаћају млекаре у Србији је, веровали или не, можда и једна од највећих у Европи. Проблем је што млека у Србији нема и што га неће бити уколико саму производњу не подигнемо на виши ниво, за 20 до 30 % просечну производњу, а да смањимо трошкове и будемо конкурентни. Данас млеко у Србији долази из Пољске јер је јефтиније него што је у Србији“, напоменуо је директор Института за примену науке у пољопривреди Раде Јовановић.
Време је да се струка, наука и сви фактори у млечном говедарству, од надлежног министарства, преко индустрије до произвођача усмере на прављење јасне стратегије како би се научило на грешкама других у окружењу и како би се са што мање последица прошло кроз транзицију повећања млечности грла.
