Dobermani Miće poštara

Decenijama Miroslav Mića Radosavkić gaji pse i takmiči se sa njima

1598
Foto: Nedeljne novine

Veliki broj Bačkopalančana, Miroslava Miću Radosavkića, prepoznaje kao poštara. Naime, Mića je godinama zaposlen u bačkopalanačkoj pošti.


Ranije je obavljao poslove dostavljača, a sada radi na selektiranju i distribuciji poštanskih pošiljki u glavnoj bačkopalanačkoj pošti.

Međutim,manji broj žitelja Bačke Palanke, i okolnih mesta, Miću zna kao vrsno odgajivača dobermana. Sa svojim dobermanima, osvojio je toliko nagrada, da im ni broja ne zna.

Kada je davne 1983. godine, junak ove priče kupio kuče, verovatno nije ni slutio, da će psima posvetiti veliki deo svog života. A, to se baš dogodilo.

– Od 1990. godine, ozbiljnije se bavim gajenjem pasa. Te godine sam kupio kuju doberman rase „Kalina royal bell“. Platio sam je 1.800 nemačkih maraka. Svi psi koji su se nakon te godine, našli u dvorištu moje porodične kuće u Proleterskoj ulici, njeni su potomci. Sticajem okolnosti, odlučio sam da gajim dobermane.

– Radi se o rasi koja ima mnogo više dobrih, nego loših karakteristika. Jako je privržen svom vlasniku, poslušan je, nije agresivan i veoma je čist. Pod uslovom da zavoli porodicu, što se često dešava, gotovo da postaje njen član.

– Njegove loše osobine su, slabo je otporan na zimu i na bolesti. Ta neotpornost, potiče najverovatnije od toga što se radi o hibridnoj rasi. Dok je štene malo, neophodno ga je vakcinisati tri – četiri puta, u protivnom teško će preživeti.

– Ova rasa postoji, još od davne 1864. godine. Prvi dobermani koji su stvoreni pre više od veka i po, nisu ličili na sadašnje. Bili su mali i dugodlaki. Rasa se u međuvremenu mnogo transformisla, pa je doberman danas u eksterijeru doveden do perfekcije. U poslednje tri decenije, doberman je izuzetno mnogo napredovao u svakom smislu.

– Trenutno je Srbija, mogu slobodno reći, jedna od najvećih sila u gajenju dobermana. U ovom trenutku u našoj zemlji ovakavih odgajivačnica kao moja, dakle vrhunskih, ima preko pedeset. Od moje, ima bar deset boljih odgajivačnica kod nas– kaže Mića.

Dobermani se javljaju, samo u dve boje – braon i crnoj. Upravo tako, se i pojavljuju na takmičenjima. Zato postoji šampion Sveta u braon, i prvak Sveta u crnoj boji.

– Za više od trideset godina koliko gajim dobermane, odgajio sam iz vlastitog legla preko četrdeset pasa. Zanimljivo je, da je svaki od njih imao neku manu. Manu su imali čak i oni psi, sa kojima sam osvajao prve nagrade na takmičenjima kod nas i u inostranstvu.

– Neki od njih su imali eksterijer koji nije bio najbolji, drugi opet nešto lošiju „narav“. Inače ova rasa pasa ne važi za agresivnu. Da bi se doberman koji se neguje i gaji za takmičenje pravilno hranio, na mesečnom nivou njegov vlasnik, danas mora da izdvoji oko 12.000 hiljada dinara – ističe Mića.

Kada su nagrade koje je osvajao sa psima u pitanju, Mića kaže: – Broj osvojenih nagrada zaista ne znam. Možda šesto – sedamsto. Sa dve kuje sam svojevremeno učestvovao na više od šezdeset izložbi, a one su mi doenele preko pedeset prvih nagrada.

– Više od deset godina unazad, nisam učestvovao na lokalnim izložbama, već samo na takozvanim specijalkama i CACIB izložbama. Razmišljao sam ovako, bolje da budem treći u konkurenciji sto pasa, nego prvi u konkurenciji dva psa.

Gotovo svi domaći odgajivači vrhunskih pasa su, na neki način fanatici, pa samim tim i Mića.

– U Srbiji ima vlasnika pasa koji „nemaju šta da jedu“, ali odlaze na primer u Italiju, da bi uparili svog psa, po ceni od 600 evra. Takav luksuz, sebi Nemci ne bi nikada dozvolili. Pre 28 godina, imao sam platu tri nemačke marke, a išao sam u Gepingen i platio parenje 800 maraka. Na ovo je trebalo dodati 1.000 maraka za troškove puta, smeštaja i ishrane, dakle sve zajedno 1.800 nemačkih maraka. Nisam ja jedini koji je ovo radio, takvihje u našoj zemlji bilo na stotine.

 

– Za dobermane nije preporučljivo, da menjaju svog gazdu. To je važno i kod ostalih rasa. Onaj ko kupi dobermana od tri – četiri godine, kao da je uneo bombu u svoju kuću. Savet za buduće odgajivače je, da kupe štene od dva– tri meseca i da ga gaje. Mlado štene sve dobro snimi, kako dobre tako i loše strane u porodici. Ono jednostavno uzima osobine članova porodice, u kojoj se nalazi. Zato se kaže, pogledaj psa i videćeš kakva je porodica koja ga gaji. Jako je bitno od malih nogu naučiti štene kako treba da se ponaša.

– Kažnjavati se mora odmah, za ono što nije smelo da uradi. Nakon pola sata kazna nema efekat – istakao je na kraju Mića.


Pogledaj: Porodica iz Bačkog Petrovca udomila 18 pasa lutalica

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here