Најчешћи кућни љубимци су пси и мачке, деца воле и малог белог зеку, златне рибице, хрчка, канаринца, корњачу, али сведоци смо да постоје и друге умиљате животиње жељне пажње које могу да постану вољене и мажене, чак иако су са других континената и изгледају помало необично.
Необични кучни љубимци су велики изазов, али и одговорност, с обзиром да им се морају обезбедити адекватни услови, храна и здравствена нега. За негу љубимаца, били они домаћи или егзотични, треба издвојити време и поклонити им пажњу, а пре куповине треба се добро информисати о начину живота, навикама и исхрани.
На једном месту и домаћи и егзотични љубимци
Кристина Газђик из Силбаша у свом дворишту окупила је веома интересантну и разноврсну дружину, домаће животиње којима су се придружиле и оне са других, далеких подручја.
Након десет година живота у Братислави, жељна сеоског амбијента, вратила се у Силбаш и у великом дворишту створила услове за живот различитих животиња. Како би деци испунила жељу, набавила је прво магарце. Како се адекватни услови подразумевају обезбедила им је затворен простор и тор. Храни их два пута дневно, а једу кукуруз, детелину, тритикале, али обожавају и шаргарепу, јабуке. Ту су и домаће козе, патуљасте козе, вјетнамска прасад, овце, јагањци, коњи, пони коњи…
„У нашем дворишту је и један пар црних лабудова, за њих сам направила мало језеро у ком се вода редовно филтрира и увек је чиста. Нису крупни, мањи су од белих лабудова. Једу гранулисану детелину, тритикале, воле рендано воће, маслачак, зелену салату, а обожавају и пампас траву“, испричала је саговорница „Агроклуба“ и објаснила да је купила валабија, торбара, блиског рођака кенгура.
Он је много ситнији, достиже висину до једног метра и женка обично тежи око 12 кг, а мужјак око 20 кг. Валаби за разлику од кенгура има краћи животни век и живи у просеку између 15 и 20 година. Иако је Аустралија и Нова Гвинеја, као и острва која се налазе око њих „домовина“ кенгура и њихових најближих рођака валабија, они се и у овом силбашком дворишту добро осећају и сналазе, с обзиром да имају одличне услове за живот. Имају затворен део дворишта са доста сламе, а у отвореном делу довољно простора за игру и скакање. Могу да скоче пола метра од земље.
Друга највећа птица на свету и краљевски питони
У дворишту се шета и ему, друга највећа птица на свету, одмах после свог блиског сродника ноја. Нелетачице су и имају меко, браон перје и дуге вратове и ноге. Како каже Кристина, ему воли да се мази и једе из руке. Ту су патке мандарнике, најкрупније кокошке – браме, голубови, бели лепезани и гриваши, водене корњаче и дивље патке.
„Купила сам два мужјака краљевског питона, који имају посебан тераријум са температуром која не би требало да буде испод 20 степени Целзијуса. Исхрана је прилично једноставна, храним их лабораторијским мишевима и пацовима који су овде код мене у дворишту и брзо се размножавају“, рекла нам је Кристина објашњавајући како младе змије једу једном до два пута месечно, а када су старије – једном у шест месеци.
Краљевски питон је релативно сталожена и мирна змија и уколико се правилно хране тело им постане лепо обликовано и обло.
Гуштери, стоноге и камелеони
Кристина се брине и о једној од најпопуларнијих врста – брадатој агами, гуштеру који могу да достзигну 70 цм. Једу храну биљног и животињског порекла, док су мали, искључиво бубе и инсекте, а касније и рендане јабуке, шаргарепу.
И афричка стонога, која нарасте до 30 цм, како нам је објаснила Кристина, је биљојед. Њој је неопходна влага, те је прскају прскалицом, завлачи се у траву, труло дрво и лишће, а за тарантулу, из породице паукова, тврди да је веома питома. Има свој тераријум, једном недељно једе и потребно јој је обезбедити бубе и црве.
„Мужјак и женка јеменског камелеона су веома захтевни с обзиром да им треба одржавати високу влажност ваздуха, а то је могуће постићи орошавањем. Не пију воду из посудице него скупљају капљице после орошавања, једу инсекте дугачким језиком који је отприлике колико и дужина тела“, рекла нам је наша саговорница напомињујући да њени родитељи, сестра и она током 24 сата брину о животињама, а за здравствену негу задужен је ветеринар.
Од хобија до сеоског туризма?
Кристина на крају каже да за сваку егзотичну животињу има адекватну документацију о набавци, да воли свој мали зоо врт и да има у плану да овај свој хоби усмери ка сеоском туризму.
Кућни љубимци уче нас о безусловној љубави, поверењу, обавези, доприносе квалитету нашег живота и чине нас срећнијим. Зато је обавеза сваког лица да брине о животињама, а нарочито о животињама чији опстанак зависи непосредно од њега. Власник је дужан да им обезбеди услове за држање и негу укључујући и благовремену помоћ ветеринара када је то потребно.
