У року од неколико дана изгубили смо једну трудницу и једну породиљу. Обе су умрле након порођаја или током трудноће. Како нормална трудноћа и порођај заврше кобно, шта доводи до фаталног исхода, екипа РТС-а питала је европске стручњаке на шестом Конгресу о порођају коме је Београд био домаћин.
Норвешка учи из грешака. Због, како кажу, лоше процене да жене са високим крвним притиском нису порађали чим уђу у девети месец – имали су фаталне исходе. Закон налаже да се у року од 24 сата од смрти алармира цео здравствени систем, уради интервју са особљем, и одмах крене у тражење решења да се грешка не понови.
„Нисмо индуковали раније оне које имају преекламсију, или висок крвни притисак, него смо чекали док се то не погорша и то је довело да смо имали много већу смртност жена од тога. Онда смо променили протокол, дошла је студија која је показала да кад жена има хипертензију, чим дође до термина, одмах треба да је индукујемо, не треба да чекамо да буде лошије. Од тада немамо ниједну смрт од хипертензије“, рекла је проф. др Бранка Или, гинеколог и члан научног одбора Европског конгреса о порођају.
А ниску стопу смртности бележи и Италија.
„У Италији имамо смртност 0,11 одсто. Велику помоћ добијамо од Министарства здравља које је пратило узроке смрти породиља у последњих десет година. Објавили смо смернице о постпорођајном крварењу и захваљујући томе смо смањили број смрти проузрокованих постпорођајним крварењем“, навела је др Исабела Маиза Маини, гинеколог из Италије.
За време или по завршетку трудноће у Србији је умрло 14 жена у 2021. години – подаци су Института за јавно здравље „Батут“. Претходне, број је био двоструко мањи.
„Оно што нам је неопходно и што нам заиста фали, за шта нам је потребна и помоћ шире друштвене заједнице, пре свега Министарства за здравље и министарства за породицу, то су формирање регистра рађања и увођење клиничких водича. Укључујући дубљу анализу лоших исхода матерналне смртности и смртности деце у Србији“, истакла је др Љиљана Мирковић, гинеколог.
У Србији се ради око 30 одсто царских резова – двоструко више од препоруке СЗО
Неки закључци се знају – да су крварење, висок крвни притисак и инфекције најчешћи узрок смрти породиља. Мање се зна да се у Србији ради око 30 одсто царских резова, чак дупло више од препоруке Светске здравствене организације. Стручњаци поручују – царски рез радити само када је неопходан.
„У многим земљама на Балкану и Европи дошло је до драстичног пораста броја царских резова без икакве користи по мајку и дете. Царски рез је ризичнији за жену него природан порођај. Већи је ризик од тромбозе, стварања угрушака у венама, већи је ризик од инфекција, око три пута од крварења. Општи ризик је око пет пута већи због могућих анестезиолошких компликација“, рекао је др Диого Аријес де Кампос, председник Европског удружења перинаталне медицине.
Осим због компликација и због лошег искуства, истраживања показују да се свака десета жена у Србији не одлучује на друго дете.
„Важно је да порођај буде безбедан, али и да то буде позитивно искуство за мајку. То значи да у порођајној сали услови треба да буду такви да женама буде удобно и да сестре, бабице, и лекари имају добру комуникацију са њима“, додао је др Де Кампос.
Многе европске земље побољшале су надзор над испитивањем случајева преминулих породиља. На примеру Норвешке, најбоље се види – на 100 000 жена имају два смртна случаја.
