Кретањем до здравља

Редовна умерена физичка активност има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању.

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.


Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце.

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.

Редовна умерена физичка активност има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута
интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

Од пола и старости, здравственог стања зависи и избор врсте активности њена учесталост и трајање.

Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље …

Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.
– Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама;
– Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста;
– Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика;
– Мотивисати ученике за активан транспорт до школе;
– Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора.

Институт за јавно здравље Војводине и ове године се укључује у обележавање 10. маја, Међународног дана физичке активности као једног од значајних датума из Календара здравља чији главни циљ је да промовише физичку активност и повећа проценат физички активног становништва у свим срединама.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here