„Све што помињем су посредни докази. Потребна нам је сарадња лекара и научника да би се то потврдило. Очекујем помоћ америчких колега који су добро упознати са последицама дејства осиромашеног уранијума на здравље америчких војника и ветерана.“
Током НАТО агресије на Србију као директан резултат бомбардовања погинуло је око 3.000 људи, међу којима и 78 деце, а у последњих 25 година дошло је до пораста онколошких болести, пише „Политика“. Овај број се даље увећава, од око 19.000 (19.625) 1999. године и око 30.000 (29.588) 2018. године на више од 40.000 случајева 2021. године. Ово је пресек стања који је за „Политику” у Сочију, на скупу „Атомекспо”, представила професор др Даница Грујичић, министарка здравља Србије.
„Након првих пет до седам година уочено је статистички значајно увећање појаве системских онколошких болести, лимфома, леукемије и миелома, што се често дешава после нуклеарних инцидената. До повећања броја солидних тумора дошло је нешто касније, девет до 15 година након агресије. Анализирајући Европски информациони систем за рак, 2021. највише стопе смртности забележене су у Србији, Мађарској и Црној Гори. Питање је зашто. Терапија је знатно боља, дијагностика не касни као раније, али пацијенти и даље умиру. Једно од објашњења може бити у високом нивоу агресивности онколошких обољења, што је највероватније последица еколошке катастрофе из 1999. године”, сматра Грујичићева.
Сви људи који су учествовали у поступку рашчишћавања на местима која су била бомбардована, како тврди саговорница „Политике“, умрли су или се лече од онколошких болести (посебно на местима која су гађана пројектилима са осиромашеним уранијумом).
„Сваки генерал наше војске који је учествовао у одбрани земље на Косову и Метохији, или је преминуо од рака или се налази на лечењу. Званичници НАТО-а су порицали да су користили пројектиле са осиромашеним уранијумом (ОУ). Тек када је Војска Југославије нашла муницију са осиромашеним уранијумом, потврђено је да су такви пројектили коришћени. Радијација након експлозије пројектила са осиромашеним уранијумом присутна је само кратко време након експлозије. Међутим, у зависности од метеоролошке ситуације током 78 дана од бомбардовања, наночестице могу да се прошире далеко од места експлозије. Ове наночестице су у ствари канцерогене, што тек треба да докажемо”, открива Грујичићева.
Према истрази директних последица НАТО бомбардовања, током првих 10 година након агресије појавило се од 15.000 до 33.000 нових малигних обољења и забележено је од 10.000 до 18.000 смртних случајева као последица онколошких обољења.
„Четири хиљаде наших војника који су били на различитим раздаљинама од места на којима је коришћена муниција са ОУ, праћено је четири године након агресије. Прелиминарни резултати су указали на појаву хромозомских аберација. Нажалост, највероватније из политичких разлога, наша војна академија је прекинула овај програм 2004. године. Сада, 25 година касније, било би интересантно видети шта се догодило са овим људима, а посебно би било интересантно видети шта се догодило са њиховом децом”, додаје министарка здравља.
Проблем са осиромашеним уранијумом лежи у оштећењу генетског материјала људи који су изложени експлозији пројектила са осиромашеним уранијумом.
„Патолошке трудноће и генетске аномалије забележене су како током бомбардовања тако и након њега, и то не само код људи већ и код животиња. После бомбардовања, стерилност код мушкараца као последица агресије се удвостручила, а напредује и даље. Број брачних партнера који не могу да имају децу се природно повећава сваке године”, тврди министарка здравља.
Ментални проблеми уз смањивање коефицијента интелигенције код деце су, по њеним сазнањима, такође последица бомбардовања. Мерење коефицијента интелигенције код деце почевши од првог разреда основне школе указује да је коефицијент интелигенције статистички значајно нижи код деце која су рођена током агресије.
„Сматрамо да је повећање броја ових релативно ретких болести такође једна од последица бомбардовања. Око 27.000 пацијената је 2019. године лечено од аутоимуних системских болести различитих врста, од којих су неке животно угрожавајуће за пацијента и захтевају продужено лечење”, додаје Грујичићева.
Све ове болести, тврди министарка, могу да се повежу са употребом пројектила са осиромашеним уранијумом, као и са токсичним и канцерогеним дејством хемикалија које су се ослобађале у ваздуху, земљи и водотоковима Србије и Црне Горе 1999.
Нажалост, као и у другим земљама (Ирак, Авганистан, Сирија, Либија, и ко зна где још), у Србији никада није спроведено научно испитивање које би без сумње потврдило однос између загађења животне средине током бомбардовања и раније поменутих обољења.
„Све што помињем представља искључиво посредне доказе. Потребна нам је наука да би се потврдило да је муниција са ОУ канцерогена, мутагена и токсична, и да као таква треба да буде забрањена. За то нам је потребан мир, као и сарадња лекара и научника из свих земаља које су имале ту несрећу да искусе загађење изазвано ратним дејством на њиховој територији. Очекујем помоћ наших америчких колега који су добро упознати са последицама ове страшне муниције на здравље америчких војника и ветерана”, закључила је Даница Грујичић.
