Према подацима Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ у Србији је регистровано 4.729 ХИВ инфицираних особа од којих је 2.212 особа оболело од сиде.
Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ објавио је , поводом 1. децембра Светског дана борбе против ХИВ-а и сиде, да су у Србији крајем 2022. године регистроване 3.253 особе којима је дијагностикована ХИВ инфекција, док су процене да 550 особа не зна да је инфицирано тим вирусом.
„Од почетка епидемије ХИВ 1985. године, па закључно са 27. новембром 2023. године, у Србији је регистровано 4.729 ХИВ инфицираних особа од којих је 2,212 особа оболело од сиде“, наводи Институт.
Према подацима Батута, 1.216 особа ХИВ инфицираних умрло је од сиде, а још 146 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом.
Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан – 98 одсто свих случајева регистрованих током 2023. године, а у 63 одсто случајева ради се о незаштићеном аналном сексуалном односу међу мушкарцима.
Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2023. године било је 11 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих ХИВ инфицираних особа је узраста 20–49 година – 90 одсто у 2022. години.
Батут указује да се 2002. године региструје веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције.
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90 одсто свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ на годишњем нивоу било из популације особа које ињектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10 одсто, док су у 2022. години регистрована два таква случаја заражавања ХИВ инфекцијом.
Почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у Србији је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем.
Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима, скоро половина до четири петине свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године, упозорава Институт.
У периоду 2005–2022. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева.
У 2017, 2018, 2020. и 2022. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. години један случај.
У периоду 2005–2022. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом ХИВ инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ са мајке на дете.
Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација вируса.
Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду.
