Управник Педијатријске клинике Института за мајку и дете Владислав Вукомановић изјавио је да епизода развоја и настанка великог кашља почиње крајем лета, почетком јесени и да се повећава током зиме.
Додао је да се инфекција брзо шири, а да је начин спречавања, као и за друге капљичне инфекције, прање руку и ношење маске.
Вукомановић је рекао за Тањуг да многи болесници, односно, одрасли и деца, буду инфицирани „бордетелом пертусис“ (бактеријом) и развију клиничку слику, али да она никада не буде доказана и потврђена.
„Уколико се болесник јави у дом здравља, педијатру или лекару опште медицине, може да се узме брис ждрела и да се изолује ‘бордетела пертусис’ или да се уради тзв. ПЦР реакција“, објаснио је Вукомановић начин откривања инфекције.
Навео је да су недавно преминуле бебе биле много мале како би примиле вакцину против „пертусис-а“, а да најранија вакцинација почиње у другом месецу живота.
„Оне нису стигле да приме вакцину. Најраније вакцина почиње у другом месецу, онда три дозе вакцине треба да се приме у одређеном временском периоду како би се постигао одређени имунски статус који, нажалост, не искључује потпуно инфекцију. Иако дође до инфекције, клиничка слика је много блажа и сигурно не очекујемо овакве компликације као што су упала плућа или неке друге које прате ову болест“, рекао је Вукмановић.
Он је указао да има много елемената који негативно утичу на вакцинацију, наводећи да су то међу њима лоша предубеђења и информације са интернета.
Додао је да ова инфекција није особеност српског поднебља и да се она дешава свуда у Европи и САД.
„САД имају најбољу статистику и они прате 50 или 100 година шта се дешава од увођења вакцинације“, навео је он.
Како је рекао, то није ексклузивно болест деце и обољевају људи свих узраста.
„Најчешће су то мања деца и узраст од 10 до, рецимо, 18 година, али и одрасли могу да имају симптоме великог кашља и могу да оболе од те болести и они су онда преносиоци и на мању децу“, навео је он.
