МУП Србије апеловао је данас на родитеље да обрате пажњу на понашање деце приликом коришћења интернета, са посебним акцентом на профиле на друштвеним мрежама.
„Поштовани грађани, у светлу свих немилих догађаја, више него икада до сада, неопходно је да очувамо разумност и стабилност, поготово према нашој деци која информације прате из различитих извора и медија“, наводи се у саопштењу МУП-а објављеном на Фејсбуку.
Да ли су реакције деце на јучерашње убиство шала, одбрамбени механизам или показатељ мањка емпатије?
Са питањем „Да ли је ово реално?“, одмах јуче, у дану трагичног догађаја на друштвеним мрежама је почео да се шерује снимак „пуцњаве“ у школи, на којем су дечаци одглумили оно што је Србију завило у црно. Одмах затим, појавио се снимак дечака који, идући за другим дечацима, централним градским улицама, „пуца“ из пиштоља. Нагађа се да није прави. Један је витлао пластичним пиштољем у школи у Обреновцу, након минута ћутања.
Ту није крај… Ученик трећег разреда из друге београдске школе наводно је направио списак ученика које жели да убије, по угледу на К. К. Затим, ученик осмог разреда једне београдске школе наводно је приведен након што је направио скицу и списак са именима школских другова. Таман кад смо мислили да нема више, стигла је вест да је ученица избола наставницу и друга у средњој школи у Беоограду.
Овај „поплавни талас“ сличних ружних вести запљускује домаћу јавност ширећи се и ван оквира главног града. Први покушај „преписивања“ био је још јуче у Војводини, о чему је на конференцији за медије говорио председник Србије.
Правили селфије док пале свеће, смејали се као на журки: Сцена испред школе на Врачару
Преносимо исповест новинара Telegrafa са лица места: „Наредног дана био сам на лицу места већ у седам ујутру. Људи су почели да се окупљају, плачу, остављају плишане играчке, лопте, цвеће, слаткише и грамофонске плоче и поруке, а онда се све више чуо смех.
Ово је моје питање за све родитеље: Да ли знате шта вам раде деца? Људи, та иста деца, која су дошла да запале свеће настрадалима, снимали су лајвове на Тиктоку, сликали се за Инстаграм, изговарали неумесне коментаре и неретко се смејали. И да, мислио сам да су девојчице емотивније, али сам се прешао, већина тих девојчица се смејала, жаргонски речено прозивале су новинаре који су плакали заједно са родитељима, а о начину одевања за оваку (не)прилику… Ух, то тек не бих да коментаришем.
Да ли је заиста потребно детету кило шминке, голи стомаци, мајице краће од мушких боксерица и да такве дођу на место велике трагедије….
Свима који су се смејали, ја не знам шта да кажем, сем срам вас било! Многе ружне речи држим у себи, јер осећам немоћ и бес, а знам да немам права да вам их упутим јавно.„
