Римокатоличка црква, протестантске и Англиканска црква, као и неке православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена, прослављају Божић.
Према јеванђеоском предању, Исус Христос је рођен 25. децембра у Витлејему па се, уз разлике у календарима, тај датум као почетак нове ере и нове историје човечанства поштује у целом хришћанском свету.
У хришћанству се верује да је Христово рођење донело светлост истине људском роду и да је тим догађајем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља.
Верници у католичким и другим црквама западног обреда на Божић се клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом.
Обичај да се у цркве поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христос рођен, потиче из 13. века. Такве јасле у својим домовима данас имају и верници.
У кућама верника Римокатоличке цркве венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.
За божићне празнике велика пажња посвећује се и јелци, која има посебно место у свакој породици, а поклоне добијају деца која рецитују, певају и свирају божићне песме.
Осим католика, Божић данас у Србији славе и припадници румунске националне заједнице, иако су православне вероисповести, јер они поштују такозвани ревидирани јулијански календар који је 1923. године начинио наш научник Милутин Миланковић.
