Народна банка Србије данас је саопштила да штедња у домаћој валути расте брже од девизне штедње већ 11 година узастопно и да је исплативија.
„Овогодишњи Светски дан штедње, 31. октобар, дочекујемо и обележавамо уз рекордне нивое штедње и у домаћој и у страној валути. Поверење грађана у домаћи финансијски систем и српски динар резултирало је растом динарске и девизне штедње и у условима присутних вишегодишњих глобалних криза, све захваљујући очуваној макроекономској и финансијској стабилности у нашој земљи“, навела је НБС.
Штедња у динарама премашила је противвредност милијарде евра и на крају октобра износи око 118 милијарди динара.
Анализа НБС о исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2023. године потврђује да је и у кратком и у дугом року исплативије штедети у домаћој валути него у девизама.
Томе погодују, како је навела НБС, макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама (стабилност курса динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу (која се не опорезује, док се код штедње у еврима приход од камате опорезује по стопи од 15 одсто) и мере монетарне и фискалне политике, које су омогућиле да се сачува макроекономска стабилност чак и у околностима светске кризе.
Незанављана штедња у динарима, орочена на период од годину дана, у протеклих 11 година била је исплативија у 98 одсто посматраних годишњих потпериода. Штедиша, који је од септембра 2022. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара у септембру 2023. добио би 2.148 динара (18 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
Штедња у динарима, орочена на три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у 90 одсто посматраних тромесечних потпериода, а динарска штедња орочена на две године је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012. године.
„Динамичан раст динарске штедње у претходних 11 година допринео је да показатељ динаризације укупних депозита привреде и становништва будевише него удвостручен – према подацима за септембар ове године износи готово 42 одсто, а крајем 2012. године износио је 19,3 одсто“, истакла је НБС.
