Тржишта некретнина забележило је пад од 13 одсто у другом кварталу. Стамбени кредити су све скупљи, а власници станова превише цене своје некретнине.
Тржиште некретнина мирује јер су, према свему судећи, и продавци и купци на летњој паузи. Што се цена тиче – и даље се држе.
„Продавци овог момента имају филозофију да своје некретнине цене отприлике 10 одсто испод вредности новоградње, по систему мени толико треба. Ако купиш стан у староградњи, онда ти треба 20-30 одсто за опремање, односно за реновирање и добијеш отприлике скупљи стан него да се купи у новоградњи. Они који су продали стан сада траже други стан и рокови их притискају“, каже за РТС агент за некретнине Милан Нешковић.
Док не стигну подаци за трећи квартал, а већ је извесно да ће бити лошији него претходни, статистика Републичког геодетског завода показује да је вредност тржишта некретнина у другом кварталу ове године износила 1,7 милијарди евра, што је пад од 13 одсто у односу на исти период прошле године.
У Новом Саду је склопљено чак 38,8 одсто уговора мање, док је у Београду забележен пад од 20 одсто.
„Ми сада у Београду имамо и екстралуксузне станове, чија цена по квадрату иде од 6.000 до 10.000 евра. И увек се нађу купци, али кажем, то није цео Београд“, истиче агенткиња за некретнине Каћа Лазаревић.
Само 16 одсто станова купљено је на кредит.
„Што се тиче стамбеног кредитирања, ту је већ ситуација мало компликованија. Стамбени кредити су поскупели, скоро 100 одсто и више. Дошло је до тога да економска ситуација код нас, а и у свету, утиче на то и самим тим продавци, говоримо о старим становима, немају осећај да је економска криза и да је чак цео свет у кризи“, наводи Нешковић.
Промене на тржишту, власници станова једва спусте цену
Занимљиво је да је у Београду чак 86 одсто продатих некретнина неукњижено. Осим у приградским насељима, у престоници није могуће купити стан за мање од 2.000 евра по квадратном метру, а у централним градским општинама најнижа цена је 2.500 евра.
„Углавном људи који продају оглашавају по нереално високим ценама, несхватајући да се тржиште апсолутно променило. Причамо са њима и утичемо на то да, уколико желе да продају, та корекција мора да буде и те како одрађена. Та корекција иде од пет, 10, 20 и 30 одсто ниже с обзиром на то колику цену су они који продају желели да огласе“, рекла је Лазаревић.
Ове године издато је знатно мање дозвола за изградњу и то ће на понуду утицати за годину, две. Мања понуда по правилу утиче на раст цена, а с друге стране, кад су цене високе, мање је купаца који могу да обезбеде потребна средства.
Када је реч о киријама, оне су пале после драматичног скока због доласка Руса и Украјинаца, али се нису вратиле на претходни ниво.
