Грађани Србије најчешће купују аутомобиле старије од 10 година, са дизел мотором, из Француске и Немачке, резултати су анализе портала „Половни аутомобили“.
Петар Величковић са сајта „Половни аутомобили“ за РТС каже да је уочен тренд пада продаје „половњака“ због инфлације, рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку, али и специфичних околности високих трошкова увоза у Србији. Наводи да се у 2024. очекује раст продаје, по узору на ситуацију на тржишту нових возила.
Тренд пада продаје половних аутомобила настављен је и током 2023. године широм Србије, а грађани су најчешће куповали возила старија од 10 година, са дизел мотором, резултати су традиционалне годишње анализе портала „Половни аутомобили“.
Петар Величковић са сајта „Половни аутомобили“ каже за РТС да је Србија у 2023. увезла више од 132.000 половних аутомобила, што значи да је продаја опала за скоро три одсто у односу на 2022.
„Настављен је тренд пада продаје половних возила, а геополитичка ситуација је главни разлог. Крајем прошле године десио се још један ратни сукоб, уз већ постојећи у Украјини. У многим државама је то направило озбиљне последице – инфлацију, нестабилност цена и трошкова живота“, истиче Величковић.
Наводи да је значајно и што су крајем септембра порасли трошкови увоза половних аутомобила у Србију.
„Постоји одређена процедура која мора да се уради да би аутомобил могао да буде регистрован и прође технички преглед, а цена тога је скочила са 7.000 динара на 12.000. Уједно, држава је нашла начин да наплаћује еколошку таксу за аутомобиле из увоза. И када се све то сабере, трошак по аутомобилу је порастао између 200 и 300 евра. Када урачунамо трошкове транспорта и више“, наводи портпарол портала „Половни аутомобили“.
Европско тржиште „половњака“ – у Италији пад, Француска и Немачка расту
На европском тржишту, највећи пад куповине половних возила забележен је у Италији, скоро 11 одсто. У Шпанији је пад продаје сличан српском, у Аустрији свега један одсто.
У Француској и Немачкој, са тржишта одакле Србија увози највећи број возила, дошло је до раста продаје, за 24 и 8 одсто.
„У неком тренутку, трендови са европског тржишта – одакле доминантно увозимо половне аутомобил – требало би да буду присутни и код нас. Међутим, морамо бити опрезни, у Немачкој је пре неколико месеци пала цена ‘половњака’, што се код нас није осетило. Такође, на формирање цене у Србији значајно утичу и поменути скупи трошкови увоза“, каже саговорник РТС-а.
У 2024. години очекује се стабилније тржиште
Прогнозе и анализе, тврди Величковић, указују да би током 2024. године тржиште половних аутомобила требало да се стабилизује.
„То је могуће ако се смири инфлација и трошкови живота, али и ако се смире односи великих сила. Тада бисмо имали стабилнију ситуацију на тржишту половних аутомобила, јер се нешто слично већ дешава на нивоу Европе када је реч о тржишту нових возила“, наглашава Величковић.
Изненађује га што је раст продаје нових аутомобила већи за 11 одсто. У Италији је куповина порасла за скоро 19, а у Француској и Немачкој за 16 и 7 одсто.
Србија верује „дизелашима“, али се тренд полако мења
Грађани Србије су током 2023. најчешће куповали возила која су произведена између 2007. и 2011. године, око 43 одсто, а преовладавали су аутомобили са дизел мотором (64,5 одсто).
„То су пресликани подаци из 2022. године. Ми смо окренути половњацима који су стари од десет година и имају еуро 3 или 4 норму. Било је најава да ће од 1. јануара та возила укинути, али до тога још није дошло. Ако се то догоди, остаћемо без значајног дела тржишта половних возила из увоза“, сматра портпарол „Половних аутомобила“, уз напомену да ће слична возила која су већ регистрована и возе се у Србији моћи несметано да се продају.
Указује и да се карактеристика окренутости тржишта ка возилима са дизел мотором мења са растом цене дизел горива.
