Сваки пети становник наше земље налази се у ризику од сиромаштва, истиче се у најновијем извештају Републичког завода за статистику под називом „Сиромаштво и социјална неједнакост у 2022. години”, објављеном поводом 17. октобра, Светског дана борбе против сиромаштва.
Стручњаци наше националне статистичке установе објашњавају да се сваке године израчунава такозвана стопа ризика од сиромаштва, а овогодишња рачуница показује да се у највећем ризику од материјалне беде налазе деца и млади, незапослене особе, као и становници руралних области, односно оне особе које живе саме и чија су месечна примања мања од 26.509 динара.
„Када је реч о породици, бројке говоре да се у највећем ризику од сиромаштва налазе домаћинства с двоје одраслих и једним дететом узраста до 14 година, чија су месечна примања испод 47.715 динара, као и четворочлана домаћинства с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година, која месечно зарађују мање од 55.668 динара. Посматрано према старости, у највећем ризику од сиромаштва су особе старије од 65 година, као и оне које припадају категорији од 55 до 64 године. Најмањи ризик од сиромаштва имају особе од 25. до 54. године. Очекивано, највећи ризик од материјалне оскудице имају једночлана домаћинства која чине особе старије од 65 година, а најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине три или више одраслих особа. И незапосленост у значајној мери повећава ризик од материјалне угрожености – 49 одсто незапослених особа изложено је ризику од сиромаштва. Самозапослене особе имале су два пута већу стопу ризика од сиромаштва од радника запослених код послодавца, а за пензионере је ова стопа износила 20 одсто”, каже Наташа Мијаковац из Републичког завода за статистику.
Иако званична статистика говори да је стопа ризика од сиромаштва у протеклој години нижа за 1,2 процентна поена у односу на 2021. годину, забрињава податак да је стопа тзв. субјективног сиромаштва и даље веома висока. То у статистичком преводу значи да чак девет од десет наших суграђана тешко спаја први са последњим даном у месецу. Конкретно речено, на питање статистичара „како састављате крај са крајем”, 48 одсто особа одговара – са извесним тешкоћама, 28 процената каже „тешко”, а сваки осми грађанин Србије оцењује да „веома тешко” преживи месец дана. Свега 8,9 одсто становника изјавило је да у нашој земљи живи „прилично лако”, а додатних 2,1 одсто наших суграђана оцењује да живи „лако”. Подаци Републичког завода за статистику говоре да трошкови становања у великој мери оптерећују буџет породице – чак половина наших суграђана каже да плаћање инфостана, струје и грејања „значајно” оптерећује буџет домаћинства, а додатних 45,5 процената оцењује да га у „извесној мери” оптерећује. Свега пет одсто грађана Србије каже да лако подмирује трошкове становања.
Анализе РЗС-а такође говоре да 40 одсто особа у нашој земљи не може себи да приушти недељу дана одмора ван места становања, свака седма особа не може себи да омогући месо, рибу или њихову вегетаријанску замену на трпези сваког другог дана, трећина наших суграђана не може да подмири неочекивани трошак од 24.000 динара који би био плаћен из буџета домаћинства, а готово свака десета особа не може да омогући адекватно загревање стана. Родна статистика говори да су жене у већем ризику од сиромаштва, а највећи родни јаз је у старосној категорији од 18 до 24 године у којој се у ризику од сиромаштва налази 22,3 одсто жена и свега 18 одсто мушкараца.
Сиромаштво веома погађа децу и младе, а подаци Уницефа у Србији упозоравају да је током протекле године број сиромашне деце повећан за 30.000, а најугроженији су они малишани који живе у великим породицама, сеоским домаћинствима и ромским насељима. Студија Београдског центра за људска права показује да су млади највише изложени сиромаштву. И у Кровној организацији младих Србије упозоравају да су млади од 18 до 24 године у највећем ризику од сиромаштва, јер у том периоду они излазе из система образовања и улазе на тржиште рада. Због неусаглашености образовног система и потреба послодаваца, велики број младих не може да нађе посао, а подаци изведени из овогодишњег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији” говоре да чак 58 одсто младих не ради на позицији за коју се школовало, а петина је на посао чекала дуже од три године.
