БЕОГРАД – Јавна расправа о изменама и допунама Закона о становању почиње 11. септембра и трајаће до 3. октобра, најавио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфрастрктуре Горан Весић и позвао заинтересоване да дају своје предлоге од којих ће они који се покажу добрим бити додати у закон.
„Јавна расправа ће се обавити у седам градова где грађанке и грађани или заинтересовсана лица, управници зграда, могу да дођу и дају своје предлоге, али то могу учинити и онлајн“, рекао је Весић и истакао да ће сви предлози бити размотрени.
Навео је да постојећи Закон о становању постоји годинама и да је решио доста проблема, али да је било потребно да се ствари које су се у пракси показале недовољно добрим регулишу, како би закон био још бољи.
„Трудили смо се да се изменама и допунама овог закона фокусирамо на саме стамбене зграде и поправимо оно на шта су се грађани жалили, што се појавило као проблем“, рекао је Весић за Хепи.
Говорећи о томе шта доносе измене закона, министар је навео да је стамбена заједница недобитна организација, али да јој се сада даје право да може да оствари приходе од издавања заједничких просторија које морају да троше на одржавање зграде.
„Уводе се заједнице улаза што значи да, уколико имате велику стамбену зграду са више улаза, могу да постоје заједнице улаза тако да се сваки улаз организује. Такође, уводи се посебна сагласност коју дају станари за постављање свих инсталација које емитују зрачење, што се често дешава као проблем у згради“, рекао је Весић.
Осим тога, навео је да се у постојећем регистру стамбених заједница уводи програм одржавања који мора да буде обавезан и јаван, као и извештај о осигурању тако да ће сви моћи да виде какво је стање сваке стамбене заједнице што је важно због инспекцијског надзора.
Када је у питању начин одлучивања, министар је рекао да је доста тога промењено.
„Уведена је прећутна сагласност носилаца јавне својине, као и давање овлашћења за учешће у раду стамбене заједнице члану породичног домаћинства што до сада није постојало, па се чекао онај на кога се води стан да мора да учествује у раду стамбене заједнице што често није био случај“, рекао је Весић и додао да и закупци могу да учествују у раду стамбене заједнице, уколико за то имају овлашћење власника стана.
Такође, министар је навео и да је решено питање учешћа наследника до завршетка оставинског поступка.
Када су у питању особе са инвалидитетом, Весић је рекао да су постојали велики проблеми око постављања рампи или лифтова за те особе јер се дешавало да неко од станара не жели да да ту сагласност.
„Сада је то решено тако што је за ту одлуку довољна већинска сагласност присутних чланова скупштине станара, не апсолутна и сада ћемо много лакше давати те дозволе“, рекао је Весић.
Осим тога, навео је да је уведена обавеза да се станари раније упознају са одлукама о којима се гласа на самој седници, али и како се неко проглашава недоступним власником уколико не живи ту, већ негде у иностранству.
„Било је ситуација да због тога не могу да се донесу одлуке у стамбеној заједници. Сада су они изузети из одлучивања и одлуке доносе они који живе у згради“, рекао је Весић.
Уведена је, каже, обавеза осигурања заједницких просторија од штете трећим лицима.
„Заједничке су фасаде, равни кровови, лифтови. То значи да, када се деси да отпадне део фасаде на нечија кола или некога повреди, сада може да се наплати штета од осигурања и да тај неко буде обештећен за оно што се десило“, рекао је Весић.
Осим тога, навео је да је одређено ко може да буде биран за управника зграде и да то сада може да буде и закупац, уколико има сагласност власника или члан породичног домаћинства што до сада није било могуће.
„Пребачена је одговорност на организатора професионалог управљања са самих управника јер имате компаније које имају много професионалних управника. Уведен је регистар организатора професионалог управљања где грађани могу да виде колико који управник има зграда, па ће можда одабрати неког са мање зграда који ће се више посветити њиховој згради“, рекао је Весић.
Такође, навео је да је уведен јавни интерес у фасаде, равне кровове и лифтове што, додао је, значи да држава и општине могу да креирају програме и понуде грађанима да дају део новца за уређење фасаде или лифт и равни кров, а они остатак.
„Много тога је промењено, али то не значи да смо све предвидели и зато и служи јавна расправа, да чујемо додатне предлоге како би овај закон био у најбољем интересу људи који живе у становима“, закључио је Весић.
