Полиса обавезног осигурања од аутоодговорности поскупела је од 1. јануара 2023. године. Проценат поскупљења није исти у свим осигуравајућим кућама, а креће се од 12 до 15 одсто и важи за све категорије моторних возила. У Удружењу осигуравача Србије наводе да су нове цене усклађене са Народном банком Србије (НБС).
„Ово је прво поскупљење од 1. јула 2014. Основни разлог је инфлација на светском нивоу која је довела и до драстично већих цена резервних делова за возила, радног часа у сервисима као и половних делова, што су реперне цене за утврђивање висине полисе. Поред тога, све је више хибридних возила чији су резервни делови знатно скупљи и подложнији кварењу, као што је батерија, што такође утиче на цену полисе. То су главни разлози због којих је полиса обавезног осигурања од аутоодговорности поскупела. Ако се на ове аргументе дода и раст цена на мало од 2014. године, новим ценама се у ствари премија по овом основу, враћа на ниво од пре осам година”, казали су за „Политику” у овом удружењу. Подсећања ради, осигуравајуће куће су прошлог августа повећале цене за 22 одсто и то без сагласности НБС која је то тада оценила као неоправдано и наложила им да их врате на ранији ниво.
Више крузера у Србији
Милан Божовић, стручњак за безбедност саобраћаја рекао је за Тањуг да ће поскупљење полисе обавезног осигурања од аутоодговорности осим додатног трошка за возаче значити и да ће осигурање моћи да им исплати штету сразмерно новим ценама аутомобила, резервних делова, радних сати у сервисима.
„Са драстичним поскупљењем аутомобила, и нових и половних, и повећањем цена резервних делова било је нужно да дође и до поскупљења полиса осигурања. Ако пријавите штету осигурању и оно мора да обрачуна њену висину на основу вредности аутомобила и цене резервних делова на дан штете, а цена аутомобила је порасла за 20 до 30 одсто, онда ће морати више и да исплати, а да би могли више да исплате свима, осигуравачи морају да повећају свој фонд”, објаснио је Божовић.
Наводећи да се обрачун висине штете ради на основу јединствених критеријума које је давно, пре око 40 година прописала Народна банка Југославије, оценио је да би начин обрачуна могао да се промени.
