После месеци напетости у односима Београда и Приштине, тема Косова стигла је и пред посланике Народне скупштине. Вучић је говорио и о пројекту ископавања литијума, рекавши да је „била шанса не само за Србију, већ за цео регион“.
Чести прекиди због аплауза, транспаренти „Не капитулацији“, надвикивање и оптужбе за „кафанско викање“ и „хулиганско понашање“, али и гурање и кошкање, обележили су у четвртак седницу Скупштине Србије о Косову.
Сврха скупштинског заседања на којој учествује председник Србије Александар Вучић, како је рекао, није да се пребаци одговорност на парламент и грађане, већ да отворено каже који су изазови пред земљом.
Првог дана бурне скупштинске седнице, Вучић није открио шта је све у француско-немачком предлогу о Косову, за који је раније рекао да је постао преговарачки оквир.
Рекао је да не сме да изнесе целу иницијативу, како ју је назвао, али да ће рећи „све оно што је најгоре за Србију“.
Вучић је додао да је тачно „90 одсто онога“ што је о том плану изашло у јавност, а да у тачки 4 стоји да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.
Раније је изјављивао да је то за Србију неприхватљиво, што је рекао и министар спољних послова Ивица Дачић.
Ако дође до питања да Косово уђе у Уједињене нације или не, он ће „знати шта да ради“ јер је за њега „Устав Свето писмо“.
Потом је више пута децидно рекао: „Никад нећу прихватити чланство Косова у УН и никада нећу признати независност Косова“.
Главна замерка опозиције је да није добила на увид француско-немачки предлог.
Вучић је рекао да су западне дипломате 20. јануара донеле у Београд немачко-француски предлог за Косово.
Поновио је да су му у трећој реченици саопштили да „ако се не прихвати рад на овој иницијативи и њеној имплементацији, бићете суочени са заустављањем претприступних преговора са Европском унијом, не само са прекидом доласка даљих инвестиција са Запада већ и са повлачењем свих инвестиција из Србије’, као и са другим свеобухватним мерама које морају да покажу како они који нису у сагласности са ЕУ морају да прођу“.
„Долази дипломатска петорка, неки кажу фићфирићи, а пре бомбардовања су долазили много нижи чиновници и тада нисмо веровали шта ће нам се догодити, па се догодило.
„Они тада кажу: ‘Надамо се да ти председниче разумеш да смо одлучни да решимо ове проблеме’ јер иако то негирају, сви су они у рату и имају много проблема и неће да дозволе нове проблеме на Балкану“, рекао је председник Србије.
Вучић: Биће проблема око хране, нисам добио гаранције о уласку Србије у ЕУ
Одговарајући на примедбе опозиције, Вучић је рекао да у француско-немачком предлогу за решење проблема Косова има важна тачка у вези са евроинтеграцијом Србије, али да не даје гаранције да ће то бити остварено.
На питање шефа опозиционе посланичке групе Морамо – Заједно Небојше Зеленовића да ли истински преговара о стварном и временским ограниченом року за чланство Србије у Европској унији, Вучић је одговорио да је од европских изасланика тражио прецизан одговор на то, али га није добио.
„Немам шаргарепу, помирио сам се са штапом. Немамо снаге да у овом тренутку идемо против целога света“, рекао је Вучић.
Упозорио је и да ће се Србија „у наредном периоду суочи са великим проблемом, јер ће хране у Европи бити све мање“.
„Тек ће бити проблема и у енергетици и у храни. Због литијума смо читаву ногу себи одсекли, никад нећу разумети зашто“, додао је.
О литијуму
Вучић је оптужио опозицију да је „уништила земљу, јер смо за годину, две, три, пет, одложили пројекат Јадар“, који је, како је рекао, могао да буде „компаративна прилика за Србију“.
„Буквално је то била нафта будућности, нафта Србије, могли смо да направимо предност у региону и да цео регион живи од тога.
„Успели да нас растуре, да нас униште стране службе и да нас убеде у то да будемо толико глупи да поверујемо у то, а да ниједна друга земља на свету од тога није одустала, чак ни најразвијенија Немачка и Америку која је дала Џенерал моторсу 650 или 700 милиона долара инвестицју у литијум“, рекао је Вучић.
Литијум је био главно еколошко питање у Србији у претходне две године, због којих су покренути масовни протести.
Аустралијско-британска компанија Рио Тинто жели да ископава литијум у околини Лознице на западу Србије, али се део мештана томе успротивио, а потом су и еколошке организације и део стручњака указали на штетност тог пројекта по животну средину целог региона.
После протеста, представници власти су рекли да је „стављена тачка на Рио Тинто“ и пројекат рудника за ископавање литијума.
Шта каже опозиција?
Део опозиције је развио транспаренте на којима је писало „Вучићу, издао си Косово“, „Не ултиматуму, не капитулацији“, као и пароле са сликом Оливера Ивановића са поруком „Одговараћете“.
Викали су „Не дамо светиње“, на шта су им представници владајуће већине одговорили повицима „Ацо, Србине“.
Шеф Зелено-левог посланичког клуба Радомир Лазовић затражио је од председника скупштине да прекине седницу док се на седници колегијума не достави текст француско-немачког предлога споразума о Косову и да се заседање настави у петак, пошто посланици тај предлог размотре.
„Зашто сте сакрили предлог, зашто га нико од посланика није имао на увид“, упитао је Лазовић, оптужујући Вучића да је узурпирао све институције друштва и „окупирао ову државу“.
Милица Ђурђевић Стаменковски, председница странке Заветници, затражила је да се поцепа француско-немачки план, за који је рекла да је ултиматум за Косово.
Није јој јасно, додала је, зашто француско-немачки предлог није јаван, ако се за њега каже да је нон-пејпер.
Милош Јовановић, председник Нове Демократске странке Србије, рекао је да план треба поптуно одбацити, јер значи признање независности Косова.
„Разумети историјски тренутак“
Председник Србије је рекао да питања о Косову трају више од 600 година, а да нема правих одговора те да се „не зна да ли је мит постао стварност, или стварност створила мит“, као и да се не зна „где је излаз“.
Вучић је рекао да је важније од свега да се разумеју околности, историјски тренутак и временски оквир у којем се ово дешава.
Оценио је да је од 24. фебруара, и напада Русије на Украјину, почела „општа политичка офанзива Приштине, у сарадњи са делом западних партнера, за промену стања на терену“.
За то време, уз њега је стајала шољица са сликом вука.
Вучић је у више наврата говорио о себи и Србији у контексту притисака страних дипломата кроз симболику вука, кога је немогуће припитомити и видети „у циркусу“, а његове страначке колеге на друштвеним мрежама делиле су фотографије ове животиње.
Са галерије сале седницу су пратили представници Срба са Косова.
Инциденти током седнице
Током расправе о Косову, дошло је до инцидента када су поједини посланици опозиционих странака прекинули обраћање председника Александра Вучића рекламирајући повреду Пословника.
У инциденту су учествовали посланици десних странака Двери, Заветници, Народна странка и Нова Демократска странка Србије, који су скандирали „Издаја“ и „Не дамо Косово“, а затим су кренули ка Вучићу који седи у клупи код председавајућег.
После тога су устали посланици СНС-а и дошло је до кошкања.
Вучић је опозицији замерио да им је Пословник Скупштине важнији од Косова.
„Разлика између њих и нас је то што је нама Косово светиња, а њима Пословник“, рекао је Вучић.
Шта је претходило седници?
Владимир Орлић, председник скупштине, изјавио је да ће једина тачка дневног реда бити извештај Владе Србије о преговарачком процесу са Приштином од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023. године.
Француско-немачки предлог, за који је Вучић раније рекао да су га прихватиле све земље чланице ЕУ и да је с„сада де факто постао преговарачки оквир“, не помиње се у образложењу дневног реда скупштине.
Део опозиције тражи да им буде достављен француско-немачки предлог како би о њему могли да расправљају.
Ипак, Орлић је истакао да ће Вучић током седнице одговарати на питања посланика, који ће се вероватно изјашњавати о том плану.
„Немам за шта да се правдам, ништа нисам потписао“, навео је Вучић пред седницу.
„Видите да се више не говори о међусобном признању. Ништа није добро, али ништа није много горе него што је било.“
„Ја сам једини који учествује у расправи по четврти пут… Спреман сам да будем два, три дана, колико год расправа траје у парламенту, да не излазим“, изјавио је Вучић.
По окончању дебате, додао је председник скупштине Орлић, посланици ће се изјаснити о извештају Владе Србије, за који каже да је „технички“ јер се у њему „само наводи преглед догађаја“.
Каква ће улога Скупштине Србије бити када је реч о француско-немачком предлогу и даље није познато, као ни да ли ће ова посланичка расправа на било који начин утицати на даљи ток разговора Београда и Приштине.
У међувремену се огласила и полиција, наводећи да за 2. фебруар испред Народне скупштине није одобрила скуп „Нема Србије без Косова и Метохије“.
У саопштењу полиције није наведено ко је заправо организатор скупа.
Протеклих дана било је и спекулације да ће владајућа Српска напредна странка испред скупштине организовати скуп подршке Вучићу, али су из СНС-а то негирали.
Како се дошло довде?
Дијалог Београда и Приштине у застоју је већ неколико година, а 2022. била је посебно бурна.
Приштина је прво одлучила да на Косову не буде гласања на референдуму за промену Устава Србије, као ни на парламентарним и председничким изборима у Србији, одржаним у априлу.
Нове напетости уследиле су током лета због проблема око аутомобилских таблица за општине на северу Косова, где је српско становништво већинско.
Њих је до сада издавала Србија, али их власти у Приштини не признају и захтевају да буду замењене косовским ознакама.
Косовски Срби се томе противе, због чега су се, у знак протеста, повукли из косовских институција, али је питање таблица на крају решено.
Последња рунда напетости изазвана је хапшењем тројице Срба, доскорашњих припадника косовске полиције, који су оптужени за наводне „терористичке акте“.
Срби са севера Косова, где чине већину, тада су формирали барикаде и блокирали путеве.
Србија је крајем године од међународних снага затражила и да се њена војска врати на Косово, како би „заштитила српско становништво“, што је одбијено.
До нових напетости је дошло и због рањавања дечака и младића српске националности код Штрпца, места недалеко од Призрена, на југу Косова.
Због тога је било и протеста косовских Срба.
Усред тога, све је више гласина о предлогу тајног споразума за решење косовског питања.
Председник Србије је у октобру 2022. рекао да не може да открива све, али да је суштина предлога да Косово добије чланство у УН, а Србија убрзани улазак у ЕУ.
Рекао је и да Србија то не може да прихвати.
Исто је рекао и министар спољних послова Ивица Дачић.
Француско-немачки предлог за нормализацију односа Београда и Приштине не можемо да прихватимо, јер се у њему полази од става да је независност Косова већ готова ствар, рекао је Дачић за ТВ Прва почетком новембра прошле године.
Према његовим речима, у документу се не предвиђа да Србија мора да призна Косово, већ да то учини непротивљењем чланству у међународним организацијама.
Из Европске уније су претходно више пута истицали да Србија неће постати чланица све док питање Косова не буде решено.
Дипломатска офанзива: Америка инсистира на формирању Заједнице српских општина
Претходних дана, америчке дипломате биле су најгласније у ставу да Приштина мора да прихвати формирање Заједнице српских општина (ЗСО), што је загарантовано Бриселским споразумом.
У ауторском тексту за приштински лист Коха диторе, саветник у америчком Стејт департменту Дерек Шоле и специјални амерички изасланик за западни Балкан Габријел Ескобар, истакли су да је време за оснивање Заједнице општина са српском већином и да је то правно обавезујућа међународна обавеза.
Нагласили су да је међу најкритичнијим задацима примена споразума о Заједници општина са српском већином и да је време да се јасно каже шта она јесте, а шта није.
Заједница би била структура за општине са већинским српским становништвом која би координисала питања и услуге као што су образовање, здравство, урбано и рурално планирање и локални економски развој, другим речима функције које су одговорност свих општина на Косову, став је америчких дипломата.
Сматрају да је то начин да се побољша свакодневни живот грађана, створи поверење између Срба и владе привремених приштинских институција, обезбеде боље везе севера и остатка Косова и да се створе механизми да Срби више учествују у друштвеном животу.
Додали су и да Заједница општина са српском већином не би била једнонационална и да би то биле општине са српском већином, где живе не само Срби већ и Албанци, Бошњаци и други.
Двојица америчких дипломата наглашавају да су САД спремне да подрже Приштину да испуни обавезу формирања ЗСО и да ће стајати уз њу на сваком кораку.
Курти: Нема формирања ЗСО, Србија да плати ратну одштету
Уочи седнице Скупштине Србије, косовски премијер Аљбин Курти рекао је да формирање Заједнице српских општина није могуће, јер је, тврди, противно Уставу.
„Када смо прогласили независност, рекли смо да иако Косово има 93 одсто Албанаца, оно се не може назвати албанским, већ мултиетничким.
„Сада се не може формирати једнонационална Заједница јер већ имамо Асоцијацију косовских општина.
„Ја сам грађанин Косова који се и као политички активиста и као посланик опозиције, а и данас као премијер обавезао и афирмисао сва права мањина без разлике“, рекао је Курти.
Скоро петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
