Скоро се преполовила потрошња хлеба у Србији, један од разлога је и смањење броја становника

Србија је од 1. јула до краја 2023. године извезла 576.000 тона пшенице и брашна прерачунато у зрно. На годишњем нивоу трошимо максимално 1,7 милиона тона.
Према процени „Житоуније“, а полазећи од ситуације на тржишту брашна у Србији, годишња мељава пшенице износи око милион тона.

„Због смањене потрошње хлеба по глави становника и смањеног броја становника, смањили смо и досадашње процене годишње мељаве пшенице са 1,2 милиона тона на миллион, односно 1,05 милиона тона у случају осетног повећања извоза брашна“, наводе за biznis.rs из Житоуније.

Од милион тона пшенице произведе се око 730.000 тона брашна за људску исхрану (просечни проценат измељавања 0,73 одсто) у Србији. Добијено брашно за људску исхрану утроши се за производњу пре свега хлеба и пецива, непосредну потрошњу становништва, затим на производњу тестенина и кондиторску индустрију, као и на извоз.

У односу на податке из претходних година, закључно са 2022. годином смањила се потрошња хлеба (без пецива) по глави становника, са 91,5 килограма 2006. године на 48,58 килограма. Грађани у Србији троше пшенично брашно за непосредну потрошњу у домаћинству кроз такозвана „мала паковања“. Вишегодишњи просек производње „малих“ паковања брашна износи око 60.000 тона, од чега се око осам одсто или 5.000 тона извезе.

„Охрабрујуће је да је извоз брашна у другом полугодишту 2023. године показао врло позитиван тренд повећања, тако да је барем за 30.000 тона већи него 2022, а самим тим ће се смањити и прелазне залихе брашна. У 2023. години на домаћем тржишту брашна имали смо апсурдну ситуацију да се држава појављује као нелојална конкуренција млинској индустрији јер продаје брашно Т-500 непосредно пекарској индустрији по такозваним ‘дампинг ценама’. То у пракси значи 22 динара по килограму без ПДВ-а, што је једва изнад тржишне цене пшенице (која износи око 20 динара), а најчешћа тржишна цена истог типа брашна које млинска индустрија продаје тим истим пекарима износи око 32 динара по килограму“, објашњава агроекономиста Бранислав Гулан у разговору за Бизнис.рс.

Он даље каже да годишња потрошња брашна Т-500 од стране пекара – произвођача хлеба и пецива износи 283.000 тона, а држава преко Робних резерви продаје 74.000 тона брашна, па је онда лако закључити да је на тај начин држава практично „одузела“ млинској индустрији око 26 одсто наведеног сегмента тржишта.
„Осим тога, држава је крајем септембра 2023. године донела посебну уредбу којом је прописала произвођачке цене за килограмска паковања брашна Т-400 и Т-500 које су за око 25 динара по килограму ниже од до тада прописаних. Житоунија је поднела захтев Влади да млинарима-произвођачима килограмских паковања исплати компензацију од пет динара по килограму“, наводи Гулан.

Захтев млинара да их Влада обештети због доношења уредбе о ограничењу цена брашна нема економску основу јер је дошло до пада цена пшенице на тржишту, сматрају потрошачка удружења.

Ипак, пољопривредни стручњаци истичу да због економске кризе и ниског животног стандарда грађана одлуку о ограничењу цена брашна још не треба укидати. Захтев млинара да им држава исплати накнаду се, пак, заснива на тврдњи да због уредбе о ограничењу цена брашна губе пет динара по килограмском паковању за тип 400 и тип 500.Прозвођачка цена килограма брашна типа 500 смањена је са 65 динара на 40,9 динара, а за тип 400 са 70 динара, на 45 динара. Уредба садржи и казнене одредбе, а оне су забрана рада млина од шест месеци до годину дана и новчане казне за правно и одговорно лице. „Млинари су захтев за надокнаду губитака Влади Србије упутили у октобру 2023. године, интервенисали у новембру исте године више пута у телефонским разговорима са надлежнима у Министарству пољопривреде тражили да им се надокнади губитак од укупно 40 милиона динара за октобар, новембар и децембар 2023. године, али се тај захтев још увек игнорише“, истиче исти саговорник.

HПрема Закону о уређењу тржишта пољопривредних производа, „ванредне интервентне мере спроводе се ради ефикасног и правовременог спречавања, односно отклањања тржишних поремећаја проузрокованих значајним растом или падом цена на унутрашњем или иностраним тржиштима, или другим догађајима и околностима који доводе или прете да доведу до значајних поремећаја на тржишту“.
Средства за спровођење ванредних интервентних мера обезбеђују се, како је наведено у том закону, у буџету Србије. Млинари су дужни да месечно испоруче на тржиште најмање 50 одсто тог брашна, у односу на исти месец претходне године.

Шајатовић је рекао да смањење цена брашна има минимални утицај на кућни буџет потрошача, а да се преко млинара води социјална политика, тако што се терају у губитке. С друге стране, представници потрошача сматрају да захтев млинара да им се надокнаде трошкови због ограничења цена брашна није исправан, односно да није заснован на економским параметрима.