Забрана Европске уније на увоз сирове нафте из Русије ступила је на снагу у децембру, али ће ембарго од 5. фебруара бити проширен и на нафтне деривате који се транспортују морем.
Европски аналитичари наводе да ће забрана највероватније изазвати проблеме у испорукама и снабдевању дизелом, јер је Русија у протеклим годинама била највећи достављач дизела у ЕУ, пошто европске рафинерије не производе довољно да би задовољиле потражњу.
Упркос томе што европске власти и компаније покушавају да прекину везе са Русијом након почетка рата у Украјини, Европа је прошле године из те земље увезла скоро половину потребне количине дизела. Према подацима аналитичке фирме „Vortexa“, увоз дизела у Европу из Русије током јануара износи 770.000 барела нафте, што је највише од марта прошле године.
Како преноси Ројтерс, аналитичар из „Vortexa“ Роход Ратхуд рекао је да европски купци ужурбано купују нафту што више могу пред ступање на снагу нове забране.
Љубинко Савић из Удружења за енергетику привредне коморе Србије каже за Еуроњуз Србија да ће се Европа довијати на различите начине да надомести недостатак руске нафте, а ускоро и дизела.
„Потрошачи у Европи су навикли на један лагодан и комотан живот, тако да ће се под притиском потрошача европски произвођачи и трговци дериватима нафте довијати на све могуће начине да дођу до што више извора сабдевања, јер то једноставно даје сигурност у снабдевању домаћег тржишта. Диверзификација извора снабдевања даје неку сигурност и стабилност њиховог рада, а самим тим и сигурност за потрошаче. Постоји могућност да дизел увозе са Блиског истока, да купују и сирову нафту из неких других земаља, да ли Јужне Америке или Африке, Нигерије…Појавили су се наводно и Кинези као извозници деривата. То је светска трговина која се прилагођава околностима“, указује Савић.
Србија готово никад није плански увозила нафтне деривате из Русије
Он напомиње да ембарго на увоз руског дизела неће имати директан утицај на снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима. Каже да не очекује „велику драму“, али да се може десити да компаније као што су МОЛ или ОМВ, које имају у Србији купце, пре свега подмире домаће тржиште, па тек ако буде вишкова, остатак пласирају у Србији.
„Може се очекивати да ће компаније које послују у Србији задовољити прво потребе потрошача у земљама у којима имају рафинерије, и пласирати их потом на европска тржишта, па тек онда на трећа тржишта, попут нашег. То је та задршка која може да се деси и да дође до смањења количине дизела на тржишту. Мислим, међутим, да су наше компаније тога свесне, првенствено Нафтна индустрија Србије да то добро зна и да прати и да то не би требало да има неког већег утицаја. С друге стране, наша рафинерија у потпуности може да подмири потребе домаћег тржишта за дизелом и бензином, јер је једноставно подигла своју спремност и има сасвим довољан капацитет за српско тржиште“, сматра Савић.
Он наводи да Србија готово никада није плански увозила нафтне деривате из Русије, али напомиње да се то дешавало спорадично ранијих година, када је било проблема везаних за ремонт рафинерије, па смо куповали тамо где су најповољније цене.
„Оно што ми набављамо од деривата је углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и нешто из Хрватске. Не знамо који микс нафте користе њихове рафинерије, али свакако да користе и руску нафту и дизел. Та нафта је долазила нафтоводом Дружба. То је мађарска Молова и словачка рафинерија и они и даље користе руску нафту и то и даље функционише. Нема никаквих проблема за сада, зато што то иде цевоводом, односно копненим путем, на који се не односе санкције ЕУ Москви“, објашњава Савић.
