Дугорочна стратегија АП Војводине у области заштите животне средине и одрживог развоја дефинисана је у оквиру плана развоја Војводине од 2023. до 2030. године и развојног правца „Зелена Војводина отпорна на климатске промене”, а кључни кораци у реализацији зацртаних циљева укључују јачање постојећих и развој нових мера за спровођење политике одрживог развоја, управљање отпадним водама и отпадом и даљу интеграцију питања животне средине у остале секторске политике.
Истовремено потребно је ускладити националне прописе са законодавством Европске уније и примењивати их, а јавност мотивисати да активније учествује у доношењу одлука. Заштита и унапређење квалитета животне средине базираће се на очувању воде, ваздуха, земљишта, природних и непокретних културних добара и биодиверзитета уз рационално коришћење природних ресурса и примену санационих мера, као и повећан ниво предострожности.
У области заштите животне средине издвојен је један приоритетни циљ – квалитетна животна средина са очуваним природним вредностима и одрживим коришћењем ресурса, отпорна и прилагођена на измењене климатске услове, а он ће бити остварен реализацијом пет мера.
Као прва мера издвојена је потреба да се у наредном периоду успостави непрекидно праћење загађујућих материја у ваздуху. То подразумева израду планова квалитета ваздуха, јачање институционалних капацитета у домену заштите ваздуха, као и међуинституционално повезивање, заједничко деловање и сарадњу свих сектора који су од значаја у тој области.
Црне тачке
На простору Војводине налази се неколико еколошки „црних тачака“. Велики бачки канал спада међу најзагађеније канале у Европи. На њему се налазе индустријски објекти Црвенке, Куле и Врбаса који испуштају отпадну воду директно у водоток. Више од 400.000 кубних метара муља у каналу загађено је тешким металима, дериватима нафте и патогеним бактеријама. По квалитету ваздуха, Панчево представља „црну тачку“ Србије са највећим бројем прекорачења бројних загађујућих материја у ваздух (специфичних загађивача као што су бензен, угљоводоници неметанског типа, суспендоване честице ПМ10).
Аутори плана су посебан акценат ставили на другу меру која се бави одговарајућим управљањем отпадом и рационалним коришћење ресурса. Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема када се говори о заштити животне средине у Војводини и резултат је става друштва према отпаду. На територији покрајине предвиђено је девет регионалних центара за управљање комуналним чврстим отпадом, и то у Сремској Митровици, Панчеву, Инђији, Кикинди, Суботици, Зрењанину, Новом Саду, Сомбору и Вршцу (у функцији су у Суботици, Кикинди, Сремској Митровици и Панчеву, док је у Инђији у току градња). Према плану, уколико буду испуњени сви услови за финансирање развоја инфраструктуре, до краја 2034. године биће успостављене све санитарне депоније. Међу дугорочним циљевима је повећање количине рециклаже отпада из домаћинстава на 25 одсто по маси до 2025. године и 35 одсто до 2030. године, 50 одсто до краја 2039. и 65 одсто до краја 2054. године. Наведено је да ће значајна побољшања у овој области бити остварена кроз зајам Развојне банке Савета Европе (ЦЕБ) од 200 милиона евра за подршку националном инвестиционом програму.
Тренутно је у припреми више од 30 пројеката у вредности од преко 500 милиона евра који се реализују од 2020. до 2027. године. Такође, финансирање заштите животне средине засниваће се на начелима – „загађивач плаћа“ и „корисник плаћа“. Начело „загађивач плаћа” подразумева да загађивач плаћа накнаду за загађивање животне средине ако производи, користи или ставља у промет сировину, полупроизвод или производ који садржи штетне материје. Начело „корисник плаћа” подразумева да је свако ко користи природне вредности дужан да плати реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора.
Све мреже аутоматског мониторинга на територији Војводине имају значајне проблеме у обезбеђивању непрекидног и доброг рада, што би требало бити решено мером унапређења праћења, информационог система и механизма контроле загађености животне средине. Зато је неопходно модернизовати системе набавком нове мерне опреме и репозиционирањем појединих мерних станица.
Као последња мера наводи се јачање институционалних капацитета, међусекторско повезивање и сарадња, подизање свести и унапређења знања у погледу квалитетне животне средине и биодиверзитета. Неопходно је побољшати рад инспекцијских служби подизањем њихових капацитета за контролу спровођења законске регулативе, као и обезбеђивањем ефикасније међусобне сарадње и протока информација између различитих инспекција и других надлежних надзорних служби. Потребан је развој капацитета запошљавањем пружањем системске допунске обуке.
Хемијска индустрија највећи загађивач
Међу загађиваче убројане су рафинерије нафте, термоелектране, топлане, објекти хемијске индустрије, продукти сагоревања горива у домаћинствима, индустрији, индивидуалним котларницама, грађевинска делатност, неодговарајуће складиштење сировина и депоније отпада, док су тзв. важни извори загађења НИС Рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, Фабрика цемента “Лафарж” у Беочину, ХИП Петрохемија и Азотара у Панчеву и Панонске ТЕ-ТО.
Испитивање степена угрожености непољопривредног земљишта од хемијског загађења на 113 локалитета дивљих депонија на подручју Војводине урађено је 2020. године. Анализа тешких метала у узорцима земљишта показала је да су прекорачене вредности за калијум, цинк, бакар, никл, живу и арсен, док у узорцима земљишта није идентификован садржај олова, хрома и кобалта изнад прописаних граничних вредности.
У плану су анализиране предности, недостаци, могућности и опасности у области економског развоја, што служи за стварање темељног акционог плана. Неке од предности су очувана животна средина на већем делу територије, разноврсни и значајни природни ресурси и богатство заштићених природних и културних добара, потенцијал обновљивих извора енергије, секторски стратешки документи, велики број удружења грађана. Неки од недостатака су еколошке црне тачке, недостатак инфраструктуре у области заштите животне средине, прекомерно загађење ваздуха због индустрије, енергетике и саобраћаја, загађење земљишта као последица индустријских, пољопривредних, саобраћајних активности, неадекватна и неконтролисана примена вештачких ђубрива и пестицида.
Међу шансама које могу бити добро искоришћене су увођење стандарда ЕУ којима се обезбеђује квалитет животне средине унапређење енергетске ефикасности, рационалног коришћења сировина и смањење настајања отпада, планирање, пројектовање и изградња инфраструктурних објеката, као и одвојено прикупљање и сепарација отпада, рециклажа, збрињавање опасног отпада по ЕУ стандардима.
Ипак, потребна је опрезност јер напредак на пољу екологије може бити угрожен нерационалним коришћењем природних ресурса, прекомерном употребом минералних ђубрива и пестицида, дивље депоније, поплаве, суше, пожари, урбанизација, недовољно рестриктивна казнена политика за несавесно угрожавање природе и загађење животне средине.
