Календарски већ смо на прагу новембра, а временске прилике не личе на јесен. Ових дана сведоци смо натпросечних температура за ово доба године, које су ишле и до 30. подеока Целзијусове скале, са тек понеком слабом кишом. Многи се буде са главобољама и питају се до када ће трајати ово “михољско лето”.
Иако су метеоролози у својим прогнозама најављивали да ће лепо време, кад му време није, трајати најпре до краја септембра, те до средине октобра и краја октобра, увидом у дугорочну прогнозу коју је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) урадио за период до 15. новембра, температуре ће и даље бити изнад просека за последњу декаду октобра.
Биће облачно и топло време, додају из РХМЗ. Пад температуре уследиће тек средином новембра, када ће највиша дневна температура бити свега 12 степени Целзијусових, а најнижа око 6.
Период до средине новембра, према наводима метеоролога РХМЗ, биће сличан оном што смо имали давне 1975. године, од 26. септембра до 25. октобра.
Према прогнози за Београд, хладније време можемо очекивати 29. октобра када ће највиша дневна температура бити 17 степени, потом 3. новембра – 16 степени, 7. новембра – 14, док ће 15. новембра бити око 12.
Метеоролози прогнозирају да ће кише у Београду бити скоро сваког дана, осим 30. октобра, 4, 9, 10. и 15. новембра. Тих дана неће бити ни ветра.
„Прогнозирана количина падавина за овај период биће 71 мм“, наводи се на сајту РХМЗ. Ипак упозоравају да је се месечне прогнозе времена израђују 1. и 15. у месецу те да су оријентационе и да је пожељно користити је уз прогнозу за пет дана унапред.
Када ће снег на планинама
Ових дана и на Златибору и Копаонику температуре дневне иду и до 14 степени, стим што ће наредних дана доћи до њиховог пада. Метеоролози прогнозирају снег на Копаонику од 2. новембра, а на Златибору нешто касније, од 14. и 15. новембра.
Зашто су нам јесени топле
Климатолог Владимир Ђурђевић високе температуре објашњава тиме да се на целој планети клима потпуно промењена, зато што су људи последњих 150 година значајно променили количину угљен-диоксида у атмосфери, кога данас има 50 одсто више, то је други најважнији гас ефекта стаклене баште.
– Ефекат стаклене баште иначе омогућава да на нашој планети буде топло и да нема гасова са ефектом стаклене баште температура планете би била за 30 степени мања, значи били бисмо испод нуле. Били бисмо једна грудва леда. Пошто смо додали угљен-диоксид планети је данас топлије, сва годишња доба су топлија, па су тако и јесени постале топлије – рекао је климатолог Ђурђевић у јутарњем програму РТС.
Он је указао и на то да смо прошлог викенда (ноћ између 20. и 21. октобра) у Београду имали тропску ноћ.
– То је ноћ у којој минимална температура не спада испод 20 степени, а ми смо имали 22,6 степени Целзијусових. Од кад постоје мерења, од 1936. никада нисмо имали да у Београду у октобру буде тропска ноћ. Предходни рекорд за највишу минималну температуру у Београду био је 18,9 крајем октобра 2018. године – навео је он.
Септембар је био најтоплији месец у свету од кад се спроводе мерења. У Србији је био трећи најтоплији, у неким градовима у Војводини је био и најтоплији.
– У неким градовима у Србији је чак било 29 и 30 дана са максималним дневним температурама преко 25 степени. Ми у климатологији те дане зовемо летњим данима, зато што у току тих дана можемо да будемо и у кратким рукавима и делује нам као и лето иако није. У климатологији, рецимо, јесен почиње од 1. септембра значи потпуно супротно од оног што очекујемо. Ми смо ове године имали гратис месец дана лета него иначе – навео је Ђурђевић.
Последњих десет година, како је истакао овај стручњак за климатологију, биће најтоплије године икада на свету.
– То је преседан у климатологији да ви у десет година имате десет најтоплијих година. Да је клима стабилна те најтоплије године биле би распоређене, дешавале би се на сваких десетак година велике температурне аномалије, али с обзиром да тренд глобалног загревања постаје све бржи, онда се овакде ствари дешавају и то јесте позив да пробамо да га зауставимо и задржимо у неким границама прихватљивим. Једини начин да то урадимо јесте да престанемо да додајемо угљен-диоксид у атмосферу. Нажалост, ове године опет, иако није прошла још цела година, људи ће још више додати угљен-диоксида у атмосферу него прошле – од 0,5 до 1,5 проценат. А повећавамо га коришћењем угља, нафте и гаса да биосмо произвели енергију – навео је он.
Кад се гледају дугорочније прогнозе, како каже климатолог Владимир Ђурђевић, зима ће опет бити топлија од просека, падавине око нормале. Крај новембра је обично време када метеоролози могу да знају каква нас зима очекује као и прве озбиљније снежне падавине.
Како се време одразило на здравље
И лекари су ових дана указивали на то колико временске прилике утичу на здравље људи. Забележен је и повећан број прегледа и пријема у Ургентном центру, као и двоструко више пацијената који су доживели инфаркт.
– Како је скочила дневна температура, тако је и порастао број прегледа у Ургентном центру. Наиме, ми смо преко викенда имали преко 300 прегледа само у кардиолошкој амбуланти, од чега је било око 180 прегледа кардиолошких болесника, а читав Ургентни центар је имао преко хиљаду прегледа, што је за 50 одсто више но иначе – навео је за РТС кардиолог Ургентног центра УКЦС проф. др Предраг Митровић и додао да је осим хроничних болесника било и нових.
