Међународни дан матерњег језика слави и промовише право на изучавање и неговање матерњег језика, а обележавање овог дана води ка уважавању и поштовању језичке разноликости.
Генерална скупштина UNESCO-a прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Од уторка 21. до петка 24. фебруара, на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Вељко Петровић“ планирана је реализација осам радионица са ученицима другог и трећег разреда ОШ „Свети Сава“ поводом обележавања Дана матерњег језика.
Циљ ових радионица је буђење свести код деце о значају матерњег језика, подстицање читања, повезивање библиотеке и школе, промоција рада и сарадње, поштовање различитости и развијање толеранције. Ма колико је лепо разумети и говорити језике свих народа, пре свега треба знати и чувати свој језик. Када народ изгуби своје речи и своје писмо он престаје да постоји.
Почетна тачка су биле речи Стефана Немање: “Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију реч свога језика.“
Деца су на практичним примерима постајала свесна чињенице да свакодневно усвајају речи из страних језика, запостављајући оне из матерњег, избацујући их из употребе. Колико лепоте у себи носе дела наших књижевника написана најсавршенијим писмо на свету, ћирилицом, на српском језику, представљено им је кроз бајке и песме Десанке Максимовић. Дела ове ауторке нису случајно одабрана, јер ове године се обележава 125 година од њеног рођења.
На овај начин деца су подстицана да читају, уче и стварају, свакодневно на свом матерњем језику, те га на тај начин промовишу и сачувају за будуће нараштаје.
