Понекад се деси лоша ствар у животу. Тешко је у тим тренуцима.
Постоје и они пре и они после тога. Доживљавамо тада јаку бол. Чини се разарајућу. Али некако схватимо да нас из тренутка у тренутак управо она чини снажнијима. То је оно што бол ради. Показује нам оно што је изнутра. И пружа могућност да пронађемо оно непроцењиво. У себи. Онда је свака следећа бура као поветарац. Само треба да верујемо. И јачамо оно што је унутар зидина нашег бивства.
Верујући да ништа није случајно и без разлога. Када изгубимо драгу особу, бол је у први мах разарајућа, чини се неподношљива. Временом се трансформише у огроман недостатак, који је помешан са поносом и љубављу према неком ко је био део нашег живота, дотакао срце и душу. Сетићемо се тих драгих особа у тренуцима туге, среће, усамљености, радости. Чувати од заборава. Заувек.
