Budi ti meni miran (22) – trinaesti deo

Blog Nedeljka Baćine

521
Foto: Canva

Priča kaže da je bila subota, mališa moj.
Strpljiv sam i pomalo nemaran
na početku drugog poluvremena.
Vraćam se na tribine bez Milutina.
Zivkaju me da se utopim u bes Firme.
Meni dobro poznata lica jahača režimlija
na talasima slobodne televizije „Lasta”.
Reči su za laganje, slike same o sebi govore.
Počinje.

Kod nas se junaci poštuju
čuvaju se pesme o njima
hrabre se živi da istraju
do poslednje kaplje.
Zaorga se iz hiljadu grla:
„Đurišiću, mlad majore
komandante Crne Gore
Crne Gore i Sandžaka
đe propade petokraka
nema borbe nema rata
bez Đurišić komandanta.
Nema boja da se bije
đe ne stignu Đurišlije.
Đurišiću, mlad majore
ti si ponos Crne Gore
Crne Gore i Srbije
i sve širom Srbadije.“
Slava večnom Pavlu Đurišiću
što sačuva moju familiju
širom đedovine Svetog Save.
Mučenik.
(Skromno beleženje u libru
srpskog pomirenja.)

***

Istorija napisana po diktatu zagorskog satrapa.
Prevejanog mužika.
Porodi nam republiku
U nekom bosankso-brdskom Jajcu.
(Sad je to inostranstvo)
Džombasalo se dabogda
istorijski gledano
dok plaćamo cehove
srpske naivnosti.
Ćutimo i trpimo, trpilo se hrani
našim strahom.
Cereka se u mraku
kidišu đavli iz vremenske zone,
zverke ništavila ištu.
Malo je, još i samo još.
Krekeću crvene žabe
nad našom Srbijom od zlata
sinovče moj,
sunce moje ogrejano,
a ti se na daj…

***

Košarka je igra isčekivanja na oko
jednostavno kotrljanje
do obruča mudrosti.
Nadigravanje za zlatni gral.
Svitak pameti koji se bori
da bude niska u oglrici ćilibara
od prvog do poslednjeg borca
u areni koja se zove život.
Ej…Žuta moja.
Minuto.
Biram samoću
biram da nisam tu.
Biram u čemu ću da budem
sebi potaman
dok sudije ne odsviraju kraj.
I sve utihne
biram „Šumadijski bluz“
R. M. Točak i Smak
„Drago, počinji“

***

Zadnja je četvrtina
„Vukovi“ su pred pobedom.
Bar tako sudije hoće
toliko se i ja razumem
kao amater sa dna kace.

***

Nastaje haos na tribinama
talasa se firma „Slaninara“
psuju se sudije
kao da su jedini lopovi,
pederi i crvena banda
i sve ostalo po redu
do tri materine.
Na ovom dunjaluju lom
na parket lete upaljači, novčići,
jedna stolica bez naslona,
raščupana naša maskota
mali i lepi „Vučko“.

***

Petar.
Peko milicajac.
U neka vremena lik iz vesele sveske.
Važio je za najboljeg kalfu
u krojačkom salonu
visoke mode Kuzman.
Salon je uslužno radio
za „Kralja makaza“
modnog kreatora i maga
Aleksandra Joksimovića.
Kakav gospodin
nema te i majka je rodila nije
koja se nije ložila
na ženski časopis „Bazar“
kolekcije odvenih čudesa
„Simonida“, „Prokleta Jerina“, „Vitraž“.
Kakav osećaj za gizdavi dizajn
kostima i haljina
za tada aktuelnu gospodaricu Jugoslavije,
drugaricu Jovanku Broz.
„Moja Joko dobro jesi
ne valja ti mesto đe si
ne valja ti mesto đe si…“
Od muke i zadatog života
zapjevao bi zadružni traktorista
Veljko Vuković, kad bi se
traktor „Zadrugar“ zaglavio
u kalu čipskog puta vozeći
nas đake osnovne škole „Aleksa Šantić“
na berbu hmelja blizu Buljkesa.
Što sam stariji sve više mislim da je Veljko namerno zaglavljivao,
štiteći nas od težačkog rada.

***

Petar zvani Peko
imao je oko kao sinji soko
ptica nebeska.
Njegove su ruke
bile precizne kao u hirurga
za očinji vid.
Dobroćudni div
iz Crnogorske ulice
nije kavgadžija,
nije zanovetalo,
nije zgubidan.
Predan poslu
patriota
veran Titu i državi van taki.
Plaćeni informatori
snimiše sve kvalitete Pekove.
Kojekude.
Iz užeg izbora angažovaše Peka
bez pogovora i nijedne zamerke
drugovi iz Palanke
za rad u službi.
Državni službenik
u službi građana našeg feuda.
Na prvom mestu briga o čoveku
naš Petar, majka ga rodila.

***

Prolaze mi neke slike, sinovče moj.
Jedna se zakači
u predkomori ovog zapisa.
Kao MIG 29
prolete pred mene Peko
probi zvučni zid.
U ruci desnici pendrek do neba
ljuta sablja dimaskija
ošinu po „Slaninarima“, sam.
Bog mu dao zdravlje.
Sjuri ih u ćošak krletka.
Nasta bežanija.

***

Pendrek je gumena palica
vaspitno pomagalo za rad narodne milicije
tokom socijalizma nešto se bila izdužila.
Nedemokratski.
Nikog ni pitala nije za napredak.
Dolaskom demokratije
gospoda naredi da se palica skrati
i skratiše je.
Po narodu se poče šuškati
da će kraća manje boleti.
Jes da nije.
Kratka guja.
Kad te zveknu po glavi
ceo život bežaće ti zvezde pred očima.
Ne nadaj se da ćeš uhvatiti i jednu.
Ako te organ reda i zakona opauči ispod rbata
po bubrežnjaku
nijedno zrnce peska
neće ostati u njima.
O kamenu nema ni govora
izleteće ti ako treba i na nos.
(Moj mali doprinos alternativnoj medicini za lečenje kamena u bubrezima. Ako pročita ovo moja drugarica Žuta, pomisliće da je zavitlavam. Sledi mi šamarčina. Onako, da se ne zavitlavam sa njom.)

***

Postoji lepota u vraćanju, sinovče moj.
A tvom čiči to basta poslednjih meseci.
Mudar si i ćutat znaš.
Kažeš dobio si na dar
malog belog nasmijanog psa.
Neka.
Nek se u glavi tvojoj
zauvek ljube ptice dobrote i naravi blage.
Sve ti zdravo i veselo bilo
snago čičina.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here