Блу је на путу за
Парезано
Мени знан као Пореч.
Крајолик јој се губи
У ситним мрвама испод десног ока
Пегице.
Пиле моје пиргаво.
Понекад зна прикочити
И стрести са себе опиљке
На сећања заједничке нам отаџбине.
Таква је.
Хоће да је сачува до краја.
Мени бежи, скрива се скита
Пиркајући низ брисани простор
Лутајућих слика мамурлука
Измешане
Малвазије, грашевине,
Прошека, вранца.
Остаде ситно
Да избројимо
До срећне Нове 2024 године.
***
Наше честитке
Лутају данима
Тражећи наше
Некад познате адресе.
Код ње гараве поштоноше
Авганистанци, Непалци,
Редовно промаше зграде
Плашећи градску дечицу
И галебе што гачу.
У Челареву Мишкове воћњаке тресу
Чељад испод пирамида,
Јербо
’’Српске јабуке нема куј да бере’’.
Клеопатрина деца,
Будућа гласачка машина
У вртлогу
Истунбаног човечанства
Од 0,03 до 0,05
Ракијска мера
Да се стиснемо
И прснемо
Док празном не кренемо наздрављат
Где ће габори и ништаци
Бити све лепши и лепши
А ако нам се посрећи
Бират нећемо
Јамит ћемо без биркања
Па нек је
Срећна Нова 2024 година.
***
Бечи се Петар
’’Латини су старе варалице,
А ми смо нешто друго.’’
’’А шта смо то ми ’’, дочека Голе.
’’Дедер да се пребројимо.
Ко смо. Шта смо. Иста је флоскула.
А ти читај шта ти воља и буди шта хоћеш.
Точка или тачка.
Кај или бре.
Буш
Или
Бидни шта треба да биднеш’’,
Заглуви Петар.
Глуваћ
Срећна Нова 2024 година.
***
Уторак је.
Први дан по Божићу.
Добричином.
Шаљем тонски запис
Кријешти Нада Топчагић
’’Јутро је. Јутро је.’’
Ајмо рукице и ногице
Петле паланачке да изненадимо.
Хвата ритам Добрица.
Ногицама поготово.
Горе доље. Горе доље.
Пуцкетају ћерамиде на згради
У улици Назоровој.
Прште зидови.
Звучни.
Још лето цурка
Низ знојава леђа.
Поглед остаде жељан
Мора, ракова, шкољки
И понеке звезде репатице,
Са оне стране памети.
У помрачини закованог вилајета,
Циркам последњу боцу ’’вранца’’,
Кунећи се да више нећу,
Завазда.
Да јој могу рећи
Срећна Нова 2024 година.
***
’’Монах Хокај’’
Око соколово.
Вучина опет јаше.
Језди књигама бијелим по нашим немирима.
Још увијек тражим
Где ми се загубила 1991. година.
Да ли је могуће да сам се преварио
На његов позив балконски
’’Јуриш, јунаци’’…
Метирана је ТВ Бастиља.
Увек иста лажа.
До данлиданаске.
Круг је вечито у писанији
Наших господара.
Нема затварања.
Ни боје се више не мењају.
Црвена дречи.
Срећна Нова 2024 година.
***
Нарогушио сам се.
Стресао до коске.
Отворене клапне очињег вида.
Ишчупа ме позив младјег брата
Из свеколике летаргије
’’Пакуј се… Шербеџија у Бачу…’’
А мени се нешто не да. Уморан сам.
Свега преко главе.
Не иде овај вакат
Уз ’’Не дај се Инес’’
Или ’’Барбару’’.
Плима власти, осека части.
Крчаг емоција
Испод клевета разбијен
Прашина заборава.
Вечерас ће Блу
Код Лили у ’’Скали’’
Пити кратки капућино
И слати слатке поруке
О мангупу прљавих мисли
И једном обичном манипулатору
Којег још увек
Не може да докучи
И убере.
Вечерас ће Шербеџија
Са улице наших комшија
Вароши Бача
Поручит пучини
’’Јао онима
Који затварају врата
Уметности’’.
Неко ће записати
Срећна Нова 2024 година.
Шпорке ричи.
***
Изгубила се Лејка у равници.
Нема шансе да изађе
Из пуцкетања високих Дрварских шума.
Све је код ње на прескоке.
Заискра ока злата
У њеним очима на трен,
После тама.
Рве се са невољницима
У биртији
’’Забрањено старење’’
Задња пошта Младеново.
Нахрани приганицама.
Зна засладит пројицама преливеним
Са ливадским медом.
Напојит на црту.
Охрабрит.
Помиловат погледом са милошти.
Одрецитоват
Либера Марконија
Замудрит Мешине цитате,
Свашта уме.
А највише јој полази за руком
Да буде лепа, најлепша.
Кад јој они зли дођу на појило
Пукнут јој зна трпило
Не устукне
Зове
Снаге, Мила Веселица,
Да јој да…
Хоћу да припомогнем.
’’Не очекуј да те ико разумије’’
Не очекуј да те ико разумије
Ради своје , ти си човјек од заната
Сву несрећу око тебе што се вије
Створиле су ситне душе из ината.
Имао си луду срећу да си бољи
Зар још чекаш да си свима по вољи
Волио си ко је знао да ти врати
Давао си имало се коме дати.
Видио си живот, љубав шта је
Пламен прође а пепео траје
Гријао си на пламену свога дана
Хладна срца чије сунце давно задје
Под пепелом твојим има старог жара
За онога ко би знао да га нађе. ’’
Душко Трифуновић
Ништа даље од овог.
Не знам својим речима
Својих песама више немам.
Вечита борба добра и зла
Демона и анђела
Ништа од нечиса људи
И добрих шмекера људства.
Мангупа… довикује Блу,
Клима главом Добрица.
Смеје се Мила Веселица
Открави и Лејка.
Срећна Нова 2024 година.
***
Наравно,
И вама
Ма где год били
И читали приче из офиса
Са четири промаје.
