***
„Све би дала
Да сам била ту
Бар белешке да хватам
Наћулим уши
Окицама жмиркам,
Све би дала
Да напуним кошару успомена
Црвених орошених вишања
Бар зарезе и тачке
Таласању речи
Мудре Слаџе из Масну Поњаву
И тебе оваквог
Каквог те одавно знам“.
У љутици је Лејка
Док бежи у шаш дунавског рукавца
Тражећи тајно скровиште
За своје несносне тишине
Отете од заборава
Живота сањалице
Тамо негде далеко
Далеко
Иза
Облака и крила Црног лептира.
***
Годинама је скупљала
Наше мрве љубави
Пунећи пјат
Деценијама
Које су одлазиле
У времеплов заборава
Црно белог живота.
Понекад би јој се отео
Прстохват мрва љубавних
Да нахрани
Галебе који гачу за њом.
Таласи би поломили стене
Потом мрак тишине
Зауставили би њене кораке
На трагу
Мојих обриса
Док смо некад заједно
Сањали о Светлу и Слободи.
Записано.
Љубав је јача
Од било ког пријатељства .
Љубав никад не изда.
Пријатељи обично то учине
Кад интерес печати
Било какву причу.
Завеснило ломљиво пролеће
Добро јутро теби
Мајсторе од летњих враголија.
„На морскоме плавом жалу
Где ћарлија вјетрић мио
Плавушу сам бајну снио
О како сам сретан био
И док сам јој говорио
Дрхтале су усне њене
А у моме загрљају
Шаптала је љубећ мене.
Ех да ми је још једанпут срести
Да је питам дал ме она воли
Да јој кажем да ме срце боли
Да је без ње тужан живот цијели.’’
Кобајаги,
Жута.
Вртлог успомена.
***
Ништа није досадније него пратити немуште разговоре,
Док табанају путем
До излива беса.
Пуне нам главе,
(Понекад помислим мали је свемир)
Разним лажима, бесмислицама,
Лажним надама, Добу Златном,
Швајцарском, кмећењу, правдању,
Демократији празних џепова,
Војсци, фудбалу, сексу после
Шездесетих, сунчевим пегама,
Пијаним јоргованима…
Трпају брале трпају.
Мере немају.
Никад да стану.
Сад нас фејсбуче
На све четири стране.
Мала Жута каже
„Скачу ко кенгури по типковницама“.
Зовем Ђуру званог Белегија
Из комшијског Илока
Да завика преко Дунава
Тастатуром по вашки се ТО зове.
Вашки. Нашки.
Скрати брате
Поново на видику
С/Х
Српскохрватски.
„Туга и носталгија те хвата
Јел те. Брашо.’’
Огласи се од Аничиних Ђука
Прекоредно.
Из Парошких фраза. Јелте. Знате.
***
Убауљала
Слаџа из Масну Поњаву
У мој живот.
Пипка ме.
Очи су ко лешника два
Из Равне Пољане.
Шире се у габарите
Цариградских филџана.
Цакле.
Поскакују док ме гледа,
У процесу ситног лоповлука
За три метра дрва
Што јој шапчани мазнуше
(где баш њој, сачувај ме Боже)
Ни хиљаду каплара
Ме одбранити не може
Ни хиљаду потока Златибора
Опрати ме неће.
Нема ни Миле Веселице
Да буде фронта
Под налетом Слаџиног беса.
Сам сам
Као сламка међу вихорове.
Куку и леле.
***
„Имал овдје за попит пивкана’’,
Открави се.
Пуче конац нелагоде
За туђим лоповлуком.
Олакшање.
Обично издахну.
Код мене је увек обрнуто.
Ја удахнем,
Под пуним гасом,
Уста кишница.
Празна.
„Мерак, бе ће мерачимо со
Мој професор“.
Мени пасује тежина „вранца“
Иде то на гладан стомак
Док куца ура број десет.
Иде и на
Часове убрзане обуке
За благонаступајуће стресове
Од непознатог
И ненадног.
Зивкам Милу Веселицу.
Слободан је простор
Зона са хаљиницом боје лила.
Белешке да хвата
Из приче која управо креће.
***
На трећем пивкану
Развеза „мерак“ Слаџин језик.
Ударила по лесковачки.
Пратим сваку другу.
Бележим у меморију мале Жуте,
Која се сакрила
Испод малене декице
Пруживши нону на кужину
Да јој бол спласне.
Бележи Мила.
Сто језика пред њом да
Се ломе
Све би она сложила
И подвукла битним
За неке нове записе.
***
Данима је долазила
У офис са четири промаје
У улици Краља Петра
Са нумером 25.
Претурисмо тајне резерве,
Купи Мила диктафон
Уморна је рука
Слажда некад бржа
И од чудне справице
Која њену причу
На једвите јаде стиже.
Почела је од краја
Шуцине апанаже.
И фарме белог јата
„Три лепа бела пера’’
До Академије полазника
Политичке кумровачке школе
Где сам некад професор се звао .
Гле
Не чуди се Мила Веселица
Никад узалуд.
***
„Ка сво пропадну, дојде ми
У сну лекција о производни
Односи и производне снаге’’.
Зафијука.
Заћута.
Исколачи окице.
„Тај бе немож више дурат
Најди бе Слаџо некој човеки
И дојде срећа на тебе. Тако.
Тако и дојде Франческо’’.
Настави да
Вергла Слаџа по лесковачки.
Слушам је онако под нашки
Херцеговачки,
Са меким акцентом
На лалошки.
