Обично се први знаци пародонтопатије јављају између 30. и 40. године. Уколико постоји изложеност неком од фактора ризика, симптоми болести могу да се јаве и раније. Статистика је показала да мушкарци чешће обољевају од жена.
Код тинејџера се ретко јавља пародонтопатија, много чешће запаљење десни (гингивитис) због хормонских промена и занемарене оралне хигијене у том периоду живота. Генетика односно наслеђе игра значајну улогу у развоју пародонтопатије. Код неких људи постоји генетска предиспозиција за развој пародонтопатије а доказ за то је да и минимално присуство зубног плака доводи до акумулације агресивних сојева бактерија. У веома кратком временском року долази до стварања дубоких пародонталних џепова, који касније доводе до расклаћења зуба а последично и
до испадања зуба. Нарочито важно је обратити пажњу приликом систематских прегледа младих јер постоје форме тзв јувенилне пародонтопатије која се јавља јако рано, већ око 16.године живота и изузетно је агресивна, брзо напредује и уколико се не дијагностикује и не лечи доводи јако брзо до губитка свих зуба.
Како неадекватне пломбе и недостатак зуба могу да изазову пародонтопатију?
Неадекватне конзервативне и протетске рестаурације су оне под којима се подразумевају најчесће старе амалгамске пломбе или композитне пломбе које са бочне стране зуба нису правилно постављене, или крунице које неадектватно леже на деснима. Због тога долази до накупљања зубног плака, задржавања бактерија и остатака хране између два суседна зуба. Због отежаног чишћења ових површина и постојања тзв “мртвих простора” где се заглављује храна долази до убрзаног настанка и развоја парадонталног џепа.
Недостатак зуба у зубном низу доводи до нагињања постојећих суседних зуба који ограничавају безубо поље и ремећење међувиличних односа као и односа у самом зубном низу. Нагињањем суседних зуба у безубо поље долази до неповољног нагиба крунице, при чему део њихове гризне површине долази у превремени контакт са горњим зубима чиме се ствара повећан притисак приликом звакања на потпорни аппарат (пародонцијум) граничног зуба и долази до стварања парадонталног џепа који се само продубљује временом. Продубљивањем дзепа зуб почиње да се клати и последично може да се изгуби. Када причамо о недостатку зуба могу да фале и антагонисти, односно зуби из супротне вилице. По правилу сваки зуб има контакт са два зуба из супротне вилице, међутим када изгуби оба зуба која су му била потпора при загризу, зуб креће да „испливава“ и да се пење према празном простору. На тај начин он излази из коштаног потпорног апрата, и расклимава се. Стога, сваки недостатак зуба треба решити попуњавањем празног простора.
Симптоми који се јављају као последица пародонтопатије (1 део)
Најранији знак појаве пародонтопатије је крварење. Крвни испљувак се јавља као знак запаљења ткива, јер долази до проширења крвних судова и њихове препуњености услед чега излази серум из крвних судова. Уколико нема спонтаног крварења већ само на провокацију, приликом одгризања чврсте хране и прања зуба четкицом, запаљење постоји у нешто блажој форми, и пародонтопатије није
узнапредовала.
Присуство крварења често прати осећај страног тела између зуба које се јавља услед упале десни. Упаљена гингива постаје увећана, лоптастог облика и излази изван међузубног простора стварајући притисак на нерве и дајући сигнал као да се страно тело налази у међузубном простору. Када се уклоне наслаге и бактерије које су узрок упале десни, десни се смире и врате у физиолоску позицију и тада осећај страног тела престаје.
Задах из уста може да се јави због присуства бактерија које својим токсинима (отровима) уништавају ткиво стварајући на тај начин непријатан мирис трулежи распалог дезинтегрисаног ткива. Такође, услед распадања бактерија ослобађају се гасови непријатног мириса који доприносе непријатном задаху из уста.
Као последица присуства тих истих бактерија може да се јави и бљутав укус у устима. У активним пародонталним џеповима се јавља гној, који је продукт одбране организма и одумирања бактерија.
Гној пародонталног џепа излива се у пљувачку и рецептори усне дупље детектују тај укус као бљутав. Након елиминације гноја из пародонталног џепа, нестаје осећај бљутавог укуса.
Симптоми који се јављају као последица пародонтопатије (2 део)
Како развој пародонтопатије напредује, број бактерија у устима се повећава и отпуштањем њихових супстанци може да се јави осећај трњења и печења десни. Својим присуством и умножавањем бактерије луче различите токсине (отрове) који делују на нервне завршетке у гингиви (деснима) провоцирајући осећај пецкања или трњења. Када се елиминише запаљење из гингиве и ови непријатни осећаји престају.
Преосетљивост огољеног корена зуба се јавља услед повлачења десни које може бити последица неколико узрока (неадекватно прање зуба, испољавање сила вуче на деснима, због припоја мишића и лигамената који нису генетски правилно формирани, услед запаљења због присуства бактеријског плака или ортодонтских неправилности). Уколико повлачење десни услед запаљења гингиве доводе до естетских деформитета и до непријатних и болних сензација при узимању хладних или слатких напитака и хране, треба што пре елиминасти упалу.
Код пацијанта са парадентозом зуби могу испливати у случају запаљења, јер се изливањем садржаја крвних судова у пределу врха корена помера зуб према гризној површини. Сва ова померања пацијент детектује, углавном из естетских разлога али су много битнији пародонтолоски разлози и последице које прате померање зуба. Пацијенти чешто примете промене на предњим зубима, који са годинама постају све крупнији, а заправо је то само последица губљења кости и испливавања зуба из свог лежишта.
Код дуготрајног постојања запаљења десни и нелечене пародонтопатије долази до расклаћености зуба. Тада су пародонтални џепови већ у одмаклој фази пародонтопатије. Џеп је тад изразито продубљен јер је дошло до деструкције ткива које везује корен зуба за зид зубне часице (виличну кост), те се последично јавља расклаћеност зуба. У терминалној фази пародонтопатије, када је ткиво које везује зуб за кост у потпуности унистено, долази до испадања зуба.
Фактори ризика за настанак пародонтопатије
До развоја обољења десни могу да доведу многи узроци. Неке од њих можемо елиминисати, док су неки други попут генетике непроменљви. У тексту који следи можете видети који су фактори ризика на које
можемо да утичемо на време.
1. Пушење је један од најзначајнијих фактора ризика за настајање пародонтопатије. Пушење у суштини смањује циркулацију крви у деснима, смањује одбрамбени одговор организма на инфекцију десни и продужује зарастање рана. Пушење такође појачава продукцију запаљењских супстанци на нивоу целог организма, а у устима изазива разарање ткива десни и кости око зуба. Код пушача се додатно смањују шансе за успешан третман пародонтопатије.
2. Хормонске промене код жена, односно промене у концентрацији естрогена и прогестерона чине
десни осетљивијим и олакшавају настаје гинигивитиса. Често током менструалног циклуса или током трудноће у првом триместру, код жена се запажа чешће крварење десни.
3. Особе које болују од дијабетеса имају већи ризик за настајање инфекција, укључујући настанак пародонтопатије. То је зато што код људи оболелих од шећерне болести постоји генерална запаљенска реакција у организму, те је и отпорност гингиве на запаљенску инфекцију и бактерије мања, и разарање ткива напредује много брже.
4. Оболења као што су рак или АИДС, као и лекови који се користе у терапији ових болести, могу да негативно утичу на здравље десни и околног ткива око зуба.
5. Многи лекови смањују лучење пљувачке која има заштитну улогу у очувању здравља десни и зуба (лекови за регулацију крвног притиска, за регулацију излучивања мокреће, антидепресиви, антиепилептици).
Без довољно пљувачке у устима, десни постају осетљивије на инфекцију и развија се гингивитис а затим и пародонтопатија. Поједини лекови могу да изазову претерани раст и отицање десни, што онемогућује правилно одржавање хигијене те се опет јавља упала десни и кости око зуба.
Како настаје пародонтопатија?
После каријеса пародонтопатија је најраспрострањеније обољење уста. Пародонтопатија захвата потпорни апарат зуба или пародонцијум. Патолошки процеси који се одвијају у току пародонтопатије воде ка постепеном, али прогресивном обољевању потпорног апарата зуба и коначном губитку зуба.
Опасност је што пародонтопатија не боли све док не дође до компликација. Болест почиње сасвим неупадљиво, крварењем десни при прању зуба и може почети још у раној младости. Пародонтопатију изазива дентални плак који је препун микроорганизма, то јест бактерија.
Плак је безбојна, мека наслага која се таложи на зубима и обичним испирањем уста не може се уклонити, већ искључиво механичким четкањем зуба. У случају лоше и неадекватне оралне хигијене у зубни плак се таложе минералне соли и долази до минерализације и стварања зубног каменца односно чврстих наслага које су видљиве и таложе се уз ивицу гингиве. Зубни каменац је жуте боје, али може бити и тамније обојен од пигмената кафе, хране, лекова или дуванског дима. Зубни каменац узрокује запаљење десни на два начина: прво онемогућава самочишћење и одржавање хигијене уста и друго, механички притиска десни доводећи до поремећаја циркулације, при чему су десни црвене и отечене. Таложење каменца је зачарани круг, јер уколико се не уклони, наслаге ће бити само веће, а проблем ће се продубити.
Терапија пародонтопатије
Пародонтопатија је болест која не може да се излечи уколико је разарање кости врћ настало, али може да се санира и држи под контролом. Терапија је дуготрајна, јер пародонтопатија је болест која се враћа и мора да буде под контролом. Једино решење је – превенција.
У зависности од стадијума, овој болести приступамо на више начина: конзервативно, хируршки, протетски или комбиновано. У почетној фази, када се јави запаљење десни-гингивитис, лечење је врло једноставно
јер су џепови незнатни и не захтевају посебан третман. Уклањање зубног каменца (тврде наслаге) и денталног плака специјалним апаратом који користи ултразвучне вибрације, је сасвим довољно. После ултразвучног третмана зубе полирамо четкицама и гумицама уз додатак специјалних паста до потпуног уклањања наслага.
Уколико су пристутни пародонтални џепови, после базичне терапије уклањања каменца приступамо елиминацији или битном смањењу истих.
Зависно од локализације и других особина пародонталних џепова предузимамо њихову обраду (киретажа) или хируршко лечење (режањ операција). Интервенција је безболна и обавља се у локалној анестезији. Обрада пародонталних џепова је терапијски захват којим ручно одстрањујемо сва патолошки измењена ткива пародонцијума.
Хируршким захватом (режањ операција) прави се рез на деснима који се одиже и тако се постиже добар приступ пародонталном џепу, како би било омогућено потпуно уклањање патолошки измењеног ткива под директном контролом ока. У случајевима тежих коштаних разарања дефекте је могуће надокнадити вештачком кости у облику гранула. Након итервенције десни се зашивају, а конци се скидају
после десет дана.
И на крају, протетика је терапија након губитка једног или више зуба, као последица терминалног стадијума пародонтопатије. У зависности од случаја, могуће је направити фиксне протетке радове (мостове) или мобилне протетке надохнаде (протезе).
