Nije nikakva tajna da su bake, gotovo uvek, lude za svojim unučićima. Jedan psiholog zainteresovao se za tu, tako posebnu vrstu ljubavi i rešio da je istraži tako što je proverio šta se tačno dešava u mozgu jedne bake dok su njeni unučići blizu. I rezultati su fascinantni.
Džejms Rajling, psiholog koji je i pokrenuo ovo istraživanje i profesor na Emory univerzitetu na katedri za psihologiju, posmatrao je 50 baka i ono što se u njihovim mozgovima dešava dok gledaju Fotografije svoje unučadi.
“Ono što se zapravo dešava je aktiviranje onih zona u mozgu povezanih sa emocionalnom empatijom.” kaže Rajling i dodaje. “To znači da su bake toliko usmerene na svoju unučad da u njihovom prisustvu osećaju isto što i oni. Ako se njihovo unuče smeje, one osećaju radost. Ako plače, one su takođe tužne i osećaju taj stres.”
Kad bi bake gledale fotografije svoje dece, njihovi bi mozgovi pokazali pojačanu aktivnost u zonama povezanim sa kognitivnom empatijom (nasuprot emocionalnoj).
Iako kognitivna empatija ne znači odsustvo emocija, ona je kompleksnija.
Ova razlika u reakciji baka kad posmatraju unuke u odnosu na reakciju kad posmatraju svoju decu, kažu autori, verovatno potiče od slobode koju bake osećaju kad su sa svojim unucima.
“Mnoge bake su nam rekle da je lepo ne biti pod pritiskom vremena i finansija koji su osećali dok su odgajali svoju decu,” kaže Rajling. “Imaju tu sreću da mogu da uživaju u iskustvu i ulozi bake, mnogo više nego dok su bili mladi roditelji.”
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su one bake, kod kojih se zona kognitivne empatije aktivirala dok su gledale fotografije svojih unuka, zapravo iste bake koje su izjavile da bi volele da imaju značajniju ulogu u odgajanju svoje unučadi.
