Грађани Србије су током прошле године попили укупно 7,34 милиона паковања лекова за умирење (анксиолитика) и антидепресива, који се налазе на Листи А и Листи А1 Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), односно који се издају на лекарски рецепт, показују подаци РФЗО које је добио Данас.
Без обзира на то што се прописивиње анксиолитика смањило за 6,5 одсто и антидепресива за један одсто у односу на 2021. годину, испада да смо попили више кутија ових медикамената него што Србија, према подацима Републичког завода за статистику о првим резултатима прошлогодишњег пописа, има становника – 6.690.887.
Како за Данас наводе из РФЗО, од укупног броја издатих кутија поменутих лекова, 5,2 милиона паковања су анксиолитици и 2,14 милиона паковања су антидепресиви.
„По питању потрошње лекова из групе анксиолитика, који се налазе на Листи А и Листи А1, а у које спадају лекови чија су генеричка имена бензодиазепин, диазепам, алпразолам и лоразепам, током 2022. године на терет средстава РФЗО је издато око 5,2 милиона паковања тих лекова“, кажу у РФЗО.
Према њиховим подацима, укупно је прописано 2,49 милиона паковања бензодиазепина, лоразепама око 1,26 милиона, диазепама око 1,26 милиона паковања и алпразолама око 188.000 паковања.
За око 6,5 одсто мање него 2021. године
„То је за око 6,5 одсто мањи број паковања у односу на број издатих лекова из ове групе током 2021. године, када је издато око 5,5 милиона паковања“, наводе у РФЗО.
Када је реч о антидепресивима, који се налазе на Листи А и Листи А1 на терет средстава РФЗО, током 2022. године издато је око 2,14 милиона паковања ових лекова.
„То је за око један одсто мањи број паковања у односу на број издатих лекова из ове групе током 2021. године“, истичу они.
Проф. др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, каже за Данас да је повећање потрошње анксиолоитика увек показатељ лошијег квалитета здравствене заштите.
„Чињеница да смо смањили њихову потрошњу у односу на 2021. годину говори о томе да је јавно- здравствени рад, који је имао пик у претходних пет година, а који се тицао заштите менталног здравља, дао резултате“, каже Сташевић Карличић.
Како она додаје, када су у питању антидепресиви, смањење њихове потрошње има везе и са чињеницом смањења стопе депресивних поремећаја.
„О томе сведоче резултати студије која је рађена 2021. године у склопу истраживања колико је пандемија ковида утицала на ментално здравље становништва Србије. Испоставило се да је учесталост 2,2 одсто депресивног поремећаја у општој популацији, а генерализованог анксиозног поремећаја 1,9 одсто, што је мање него у земљама западне Европе“, објашњава саговорница Данаса.
Према њеним речима, нови антидепресиви јесу лекови избора за лечење анксиозних и депресивних поремећаја, опсесивно-компулзивног поремећаја, као и да је њихова потрошња индикатор квалитета здравствене заштите.
Упитана ко све може да прописује те лекове, саговорница Данаса каже да антидепресиве могу само психијатри, док анксиолитике и лекари других специјалности.
„У поретходном периоду било је маркантна чињеница да су други лекари, а не психијатри, највише прописивали анксиолитике из групе бензодијазепина. Оно што је за наш менталитет јако карактеристично јесте и то да у апотекама често можете добити без рецепта ове лекове. Људи их узимају самоиницијативно, зајме их од рођака и пријатеља. То, међутим, може да им направи велики проблем“, упозорава она.
Продубљују проблем
Говорећи о његовим размерама, др Сташевић Карличић објашњава да је најважније знати да једнократни ефекат анксиолизе, односно укидања анксиозности, не решева проблем, већ га на дуге стазе може и продубити:
„У смислу извора анксиозности, али и наступања зависности од ових лекова. Примена ових лекова може погоршати краткорочно памћење и општу функционалност, али и довести до повећања броја саобраћајних акцидената и сличних проблема“.
На питање да ли је у реду да се ова група лекова пије због несанице, као што то већина грађана ради, она одговара да је несаница неспецифичан симптом, као и да није увек психијатријски, односно може да прати многе телесне и психичке болести.
„Зато се мора ићи код лекара, не лечити је симптоматски, док се не открије њен узрок. А она може да буде симптом кардиоваскуларних, ендокриних, респираторних и других оболења“, каже она.
Анксиолиза је само један од ефеката
Проф. др Радан Стојановић, професор фармакологије на Медицинском факултету у Београду, говорећи о укупној количини прописаних лекова из те две групе, каже за Данас да није то само 5,2 милиона кутија анксиолитика, већ лекова из групе која се зове бензодијазепини, а анксиолиза је само један од њихових ефеката.
„Дакле, то су лекови који имају више ефеката: анксиолитички, хипнотички (олакшавају наступање сна), седативни или умирујући и миорелаксантни (опушта скелетне мишиће). Они испољавају ова четири ефекта када се узимају пер ос, односно пију, а када се пацијентима дају интравенски онда испољавају антиконвулзивно дејство, што значи да могу да спрече епилептични напад или конвулзије. Када сада погледамо цифру од 5,2 милиона прописаних кутија анксиолитика и да ли је то много или није, ми морамо знати за које индикације су ти лекови дати пацијентима“, објашњава он и додаје:
„Исто је и са антидепресивима. Ако су из групе ССРИ (селективни инхибитори преузимнања серотонина), онда су прописани за лечење депресије, али се користе и у терапији генералног анксиозног поремећаја, паничног поремаћаја, у лечењу опсесивно-компулзивног поремећаја, одређених фобија, посттрауматског стресног поремећаја, а један од њих је одобрен и за лечење поремећаја исхране, као што је булимија. Када говоримо о количини прописаних паковања, требало би да знамо за које индикације су дати пацијентима и да ли је то у складу са добром прописивачком праксом и смерницама за употребу психијатријских лекова“, каже проф. др Стојановић.
Он додаје да, као за све лекове, а посебно за ове – анксиолитике и антидепресиве, посебно је важно да се истакне да они могу имати озбиљна нежељена дејства.
„Бензодијазепини – поспаност, поремећај моторне координације. Замислите да те лекове узима особа која ради на грађевини или је возач аутобуса. Ова нежељена дејства могу угрозити живот. Јасно је, ниједан лек, чак ни суплемент, не би смео да се узме на своју руку, а камоли ови. Са друге стране, антидепресвима је потребно до четири недеље да испоље дејство. Може неко да их пије 10 дана и да помисли како не дулују и самоиницијативно прекине терапију. Јавља се и толеранција и зависност“, објашњава саговорник Данаса.
