Хималајска со је већ неко време у врху листе намирница које су направиле прави бум у свету здраве исхране. Розе грануле знатно скупље него класична кухињска со освојиле су многе, а све због тврдњи да помажу у очувању здравља, пре свега, јер садрже 84 драгоцена минерала неопходна телу.
Стидљиво у односу на сав тај маркетинг око хималајске соли, повремено до нас стигне и вест да на Хималајима заправо нема солана и да со коју папрено плаћамо долази из Пољске и са других места, да је све заблуда и да новац дајемо за тек нешто корисних минерала у траговима, пише Задовољна.рс.
А шта каже наука на све то?
Будући да постоји толико врста соли, од морске, преко хавајске, до хималајске, логично је питање која је најбоља. У свима њима основни састојак је натријум хлорид, само мале количине других супстанци варирају, пишу на сајту sciencebasedmedicine.
Розе хималајска со је дакле хемијски слична кухињској соли. Садржи до 98 процената натријум хлорида. Остатак чине минерали у траговима, као што су калијум, магнезијум и калцијум и они тој соли дају светлорозе нијансу и специфичан укус.
Али што се тиче здравствених бенефита, пошто садржи око 98 процената натријум хлорида, то значи да ова со има само око два процента минерала. С обзиром на релативно ограничене количине тих супстанци у количини соли коју иначе конзумирамо, мало је вероватно да то може да нам пружи било какве значајне здравствене користи, пише medicalnewstoday.
Притом, тврдње да хималајска со има мање натријума од кухињске су такође упитне. Како је наведено, обе имају приближно 98 процената натријум хлорида. Али розе со обично је у већим кристалима од кухињске соли, па технички може да садржи мање натријума по кашичици.
Неки верују и да розе со може да помогне телу да постигне оптималну равнотежу течности и спречи дехидрацију. Истина је да је натријум неопходан за одржавање одговарајућег баланса течности у телу, међутим, то важи за натријум и из других извора исто као и за розе хималајску со.
С друге стране, код хималајске соли треба пазити на унос јода. Јод је минерал који је телу потребан за одржавање правилне функције штитне жлезде и метаболизма ћелија. Велики извори јода су риба, морски плодови, млечни производи и јаја. Јодирана кухињска со је још један уобичајени извор овог минерала, а хималајска со садржи мање јода од кухињске.
Тренутно не постоје научни докази који би показали да розе хималајска со пружа више здравствених користи од обичне кухињске соли. Замена кухињске соли розе гранулама евентуално може помоћи да се смањи унос натријума, али, као и код сваке друге врсте соли, треба пазити на дневни унос који већина прекорачи.
Притом, поједини научници тврде да хималајска со, осим што нема доказаних здравствених бенефита, садржи низ радиоактивних супстанци као што су радијум, уранијум и полонијум, али и супстанце које делују као отрови, попут талијума, срећом, у малим траговима.
Зато хималајску со не треба гледати као гарант здравља док се легитимним клиничким студијама не докаже супротно, пише sciencebasedmedicine.
