Веома поштован празник и честа слава код српског народа. У црквеним списима познат је и као Првомученик Стеван, јер је први који је страдао за веру хришћанску.
Свети Стефан је је био Јеврејин и рођак апостола Павла. Прозван је архиђаконом јер је први од седморице кога су рукоположили свети апостоли и поставили у службу око помагања сиротиње у Јерусалиму.
Снагом своје вере чинио је многа чудеса.
Први је страдао за веру хришћанску, и тако је назван и Првомученик Стеван. Као проповедник у Јерусалиму, каменован је до смрти. Његово тело тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин Гамалил.
Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану. Најважнији посао данас је изношење божићне сламе из куће. Слама се не баца, већ ставља, ради рода и напредовања, у ракље воћног дрвећа, пчелињак или привредне зграде.
Верује се да божићна слама штити од града.
У Војводини се божићна слама уклања већ по поноћи на Стевањдан. Сламу уклањају жене, по правилу ћутећи – да се не чује како одлази Божић.
Слама се износи најчешће у виноград и посипа испод чокота, ради бољег рода грожђа. Ставља се у гнезда да кокошке боље носе јаја и легу више пилића.
Метла којом је слама у кући пометена не употребљава се током године, већ се, ради здравља, чува.
