Badnji dan po Gregorijanskom kalendaru

574
Foto: Pixabay

Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, kao i pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju danas Badnji dan i Badnje veče, uoči Božića, praznika rođenja Isusa Hrista.


Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je Božić vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru sa porukom da čovečanstvo mora da na prvo mesto stavi čoveka kao ličnost, a ne stvari, unutrašnju harmoniju umesto spoljašnje dopadljivosti, blagodat i milost umesto aktivizma, a dar umesto novca.

Hočevar je u Božićnoj poslanici istakao da taj praznik nosi u sebi „najveću i najslađu težnju“ za svestranim, pozitivnim, ali održivim razvojem, najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, kao i da budi u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo biti srećni.

[wonderplugin_slider id=67]

 

Čestitajući predstojeće božicne i novogodišnje praznike, Hočevar je poželeo svima da napreduju „autentično i skladno“ i da ih predstojeći dani obogate mudrošću i milošću, da poduprti duhovnim snagama, mogu srećno da napreduju.

Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Blagdani Božića su neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost i neponovljiva preventiva od mogućnosti katastrofa ljudskog roda, naveo je Hočevar.

Poručio je da je Božić događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku i perspektive „i ljudskog i Božjeg“ citirajući jevanđelistu Luku da je „Isus iz Nazareta napredovao ne samo uzrastajući“, što je, dodao je, po sebi sastavni deo stvorenog sveta.

Danas nažalost ni to nije uvek tako. U naše vreme, u vreme kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog, ukazuje Hočevar.

Kako kaže, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj i nije ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.

Stoga, naveo je Hočevar, teško otkrivamo celoviti sjaj Božića kao neoborivog obrasca rasta u mudrosti koji nas smešta u samo središte pedagoških veština.

Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlja, stoji u poslanici.

Hočevar je poručio da je Božić pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti i označava život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.

Božićni dani pripovedaju o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas stvara poseban sjaj, lepotu – slavu, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti, istakao je beogradski nadbiskup.

Dodaje da smo danas izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost stvarajući centre estetske hirurgije, te da tako uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, „zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet privida“.

[wonderplugin_slider id=26]

 

Uzrastati u milosti znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću, otkrivati snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više „sve u svemu“, poručio je Hočevar.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here