БАЧКА ПАЛАНКА: У протекле три године, на територији општине Бачка Паланка укупно је додељено 146 кућа младим брачним паровима, самохраним родитељима, младим пољопривредницима, ванбрачним паровима и појединцима.
Како је за „Дневник” истакао председник општине Бранислав Шушница, ова локална самоуправа се ставила у службу грађана, а укупна вредност додељених кућа је 167.835.000 динара.
– Можда смо зато и добили највише кућа на селу. Све док канцеларија за локално економски развој не провери сваки папир да је у реду, заинтересовани млади брачни парови не шаљу конкурнсу документацију и на тај начин им олакшавамо процес. Општина је једна од водећих што се тиче самог конкурса, при Министарству бриге о селу – казао је Шушница.
И ове године ће помоћи онима који желе да добију кућу, јер на тај начин, каже, оживљавају и село.
– Општина Бачка Паланка отворила је шест нових вртића, четири су у селима, од спортских хала, већина је отворена у сеоским насељима, како би пре свега и младима на селу омогућили услове живота исте као што су у граду, и тако их покушали задржати на селу, како се она не би угасила- поручио је председник бачкопаланачке општине.
Екипа „Дневника” посетила је неколико породица које су преко конкурса успеле да се скуће у тој општини, у месту Гајдобра. У главној улици, Патријарха Павла, испред броја 10, дочекали су нас Јелена Савић и њен син Стефан, а домаћин Милан био је на послу. Јелена каже да су годину дана трагали за кућом на селу, и из другог пута успели су у својој намери и уселили се у ону кућу коју су хтели.
– У општини Бачка Паланка су нам много помогли. Сви су нам изашли у сусрет. Наше је било да нађемо кућу, а сву папирологију су нам они решили и хвала им на томе, јер би нама са двоје мале деце све то било много компликованије – прича Јелена. – Супруг је иначе из Бачке Паланке, а радио је у Гложану, па смо гледали које село има све, а да је близу његовог посла. И тако је Гајдобра победила. Село је доста развијено, има све што нам је потребно и задовољни смо избором. Мештани села су изузетни и пријатни људи, сви хоће да помогну једни другима, а мене је фасцинисрало то што се овде свако сваком јавља, иако вас не познаје.
Како каже, кућа је била у добром стању пре него што су је добили, али требало је и улагати.
– Пошто је кућа старије градње, уградили смо столарију, нову струју, а морали смо и који зид да адаптирамо. Такође смо оспособили грејање, што нам је и било најбитније. Имамо иза и велику башту, а план нам је да засадимо неке воћке, но сада нисмо у могућности, док се кућа прво не реши. Нисмо све завршили, али полако, битно је да имамо наш кров над главом – поручила је саговорница „Дневника“.
Мали Стефан који ће ускоро напунити пет година казао нам је да ужива са својом млађом сестром у новој кући. Он нам рече да му је баш лепо, имају велико двориште, два пса и трамболину и све му се свиђа.
– Препоручила бих свима да пробају, нађу кућу и конкуришу на пројекте. Ово је одлична ствар за младе, нарочито ако немају основа за кредит – каже Јелена, додавши да и одрастање деце на селу има својих предности.
