Илок, најисточнији град у Хрватској постаје све популарније одредиште за куповину нашег становништва из пограничних делова Војводине, јер је пре свега јефтинија храна, али и гориво.
Пре короне, грађани Осијека пронашли су своју меку за шопинг и долазак до јефтиније хране, кућних потрепштина и цигарета. Мало село Богојево, чим се уђе у Србију, са свега хиљаду становника, брзо се претворило у центар препродаје или што би цариници рекли, „мрављег шверца“. Убрзо је овде никло пет маркета, четири специјализоване продавнице, четири апотеке, две мењачнице и неколико ресторана.
Међутим, пандемија короне овај бизнис је уништила за свега неколико дана, а након инфлације у Србији, грађани су сада кренули у другом смеру.
Тако сада мештани Бачке Паланке и околних села, али чак и из Новог Сада, све чешће одлазе у Илок по намирнице, као и да наточе резервоар, јер је и гориво значајно јефтиније.
– Све је повољније него код нас где те сваки дан дочека нова цена. Више се нико ни не чуди. Једино су бели хлеб и цигарете јефтинији код нас. Кад треба да купим сир у Србији морам да направим добру стратегију где пронаћи нешто, а да се не осећам опљачканим. Слично је и са рибом. Овде дођемо, покупујемо за неколико недеља као што би отишли у шопинг у Нови Сад. Све је јефтиније од 20 одсто па надаље и увек су нека снижења, али заиста снижења. У Вуковару су још бољи маркети, али он је ипак мало даље – каже нам Ненад из Челарева.
Показује нам сир који је купио у Илоку, овај хрватски маркет има ланце продавница и у Србији, али је из неког разлога исти овакав сир код нас је скупљи за 20 одсто.
– Примети се откада су Хрвати у Европској унији да пазе са акцијама. Имају јасна правила како се и на који начин оглашавају акције, не можете рецимо један производ спустити цену, па дигнути, па опет спустити и рећи да је то опет акција, као што се то код нас ради – додаје наш саговорник.
Илок је иначе изненађење за путнике јер је неочекивано лепа варошица са старим градом, тврђавом, дворцем и једним од најбољих видиковаца на овом делу Дунава, али је опустошен одласком младих људи, махом у иностранство. Тренутно ту живи нешто више од 3800 људи, званично, а незванично, бројка је вероватно поразнија.
Овде су путници који би се кретали на релацији од Осијека до Новог Сада и обратно, обично стајали да купе добро вино, илочку грашевину и франковку, али сада се ситуација мења. Купује се све.
Продавачица у маркету каже да је и у Хрватској све поскупело, поготово када се прешло на евро пре годину дана па су сви почели да заокружују бројке, али на више очекивано. Ипак, примећује све више муштерија из Србије.
– Ми смо одавде увек ишли у Бачку Паланку у куповину. Идемо и даље јер је веће место, живље, има и добра пијаца, али никада није било оволико људи из Србије код нас. Неки чак долазе из Новог Сада. Многи користе прилику кад овуда пролазе да стану и пре свега купе храну и све што је потребно за кућу. Колико чујем купује се доста и у Вуковару – каже ова продавачица.
У Србији у маркетима млеко не може да се нађе испод 150 динара, у Хрватској када се прерачуна евро, може и за око 100, што је велика разлика. Јефтинији су месо, јаја и сиреви. Али и хемијски производи. Јогурт који у Србији кошта 180 динара у суседној земљи је 140 динара.
Већ је опевана прича о ценама рибе које су код нас за 15 до 20 одсто веће у односу на прошлу годину. Навикли смо и да у Хрватској имају јефтинију морску рибу, али то је сада случај и са речном.
За килограм шарана код нас треба да се уздвоји око 750 динара, за котлете или шницле 1.200 динара. Димљени је чак 2500 динара. Пре само неколико година свежег шарана плаћали смо 400 динара по килограму. У Хрватској килограм свежег шарана ове зиме кошта око 580 динара, док је тостолобик око 600.
Јунеће месо за гулаш од 400 грама у Хрватско је 430 динара, док је код нас овај производ барем 100 динара скупљи.
Не треба занемарити ни гориво. Код комшија су дизел и бензин 160 динара по литри, у Србији је бензин 175, а дизел чак 195 динара.
Милан Ковачевић: Скупо месо и млеко је резултату уништеног сточарства
Економски аналитичар Милан Ковачевић каже да га не чуди нова навика наших грађана да одлазе на исток Хрватске у куповину, јер се то увек дешава када се овако јако помере цене ка горе.
– До сада се то највише радило са пуњењем резервоара аутомобила, а сада је код нас поскупео један шири асортиман робе у односу на окружење. До тога је дошло зато што смо имали велику инфлацију и цене се увелико нарасле. Да би се то следило давне су веће зараде и тако смо се подесили на нашу штету, на вишем нивоу цена. Код неког је ове цене пратила већа зарада, али код неког и није – рекао је Ковачевић.
Како сматра, код нас су зараде и цене увелике биле одређене без довољне анализе, нагурали смо вишу тражњу у периоду короне, откада олако трошимо новце за разлику од других земаља у окружењу, заправо делимо паре. Сада смо истиче скупљи у региону од земаља попут Хрватске, али их и даље не пратимо са зарадама.
– Увек се догађало да нека земља када се развија иде са нижим зарадама, као што смо ми због малих плата, били привлачни страним улагачима, а то је давало и могућност да се задрже ниже цене. Ово повећање ће нас сада коштати, на много тежи начин ћемо покушати да достигнемо привредни раст који нам је потребан. Ове године мораћемо инфлацију довести у неки ред, тек пред крај године можемо се надати нижој инфилацији као што је у осталим земљама – наставља наш саговорник.
Хрватска је како објашњава, у задње време добила доста снажан финасијски подстицај од Европске уније. Прво су њихове цене отишле на горе када су прешли на евро, али у задње време су новци из ЕУ помогли да се подстакне домаћа привреда.
Са друге стране, ми смо како истиче, нарочито храну запустили и допустили да цене превише порасту.
Како сматра Ковачевић, нама се може догодити да нам смање и ову помоћ што смо добијали из ЕУ, па је доста тешко све прогнозирати, али постоји већ неколико јасних ризика у овој години, уз чињеницу да су камате у Хрватској много повољније него код нас.
– Глобално се може догодити велики проблем са транспортом робе, као што смо имали раније. Други је проблем што могу да нам почну прописивати одређене пенале због тога што не идемо на зелену производњу или изричито за неке друге ствари. Немачка даје назнаке да неће даље падати и да ће се почети поправаљати, што би за нас било добро. Наш је велики ризик што смо већ доста пали са аграром, нарочито сточарством, а климатски услови се мењају. Биће нам тешко вратити се на добар принос. Ми смо са 1,5 милиона крава спали на 700.000 и ту је одговор зашто нам је скупо месо и млеко – изјавио је Ковачевић.
