Уметничком вештином ухваћен златни сјај сламе

Интервју са Мирјаном Аћимовић

235
Извор: Културни центар Бачка Паланка

КАРАЂОРЂЕВО: Природа је многим уметницима највећа инспирација, али и најбоље средство за рад.


Управо то је случај и са Мирјаном Аћимовић из Карађорђева која од сламе ствара пејзаже, портрете, иконе, као и величанствене макете храмова. Стрпљење и љубав главни су састојак уметничких дела наше саговорнице која поред сламе слика и уљаним бојама и оловком. Њени радови су награђивани на многобројним манифестацијама на којима је излагала, а за уметничка дела од сламе добила је посебно признање, сертификат из Женеве.

– Љубав према сликарству родила се још у основној школи, где сам похађала ликовну секцију, а и часови техничког образовања били су занимљиви и прилика да научим неке од вештина које данас користим – каже Мирјана Аћимовић, и додаје да је захвална тадашњем наставнику ликовне културе што је на њу пренео љубав према стварању уметничких дела.

–  И мој отац је такође био веома вешт да својим рукама направи било шта што замисли, а и једна од мојих ћерки је веома талентована, тако да нам је уметност донекле у крви. Мени је сликање хоби и љубав. Радује ме што људи цене мој рад, заинтересовани су за моје слике, па их купују и људи који живе, на пример, у Аустралији. Ипак, веома ми је драго и да дарујем у хуманитарне сврхе или да поклоним некој школи слику или макету, како би се и деца инспирисала да неко од њих исто ствара на овај начин.

Мирјана се радо одазива позивима да организује радионице на којима приказује цео процес израде дела од сламе, а почетницима саветује да у почетку раде једноставније мотиве. Неке од својих слика и макета од сламе Мирјана је даривала поједним манастирима, а посебно јој је драго што је макету Храма Светог Саве поклонима управо овом храму. Иначе, макете су посебно захтевне за прављење, а наша саговорница их прави по узору на минијатуре правог објекта. Завршно дело је заиста посебно по лепоти, а занимљиво је и да је њене макете храмова имају прозоре и врата, те када се осветле изнутра, на зидовима храма се могу уочити минијатурне слике светаца.

Она открива да није лако уклопити сваки сламку да би се добио тродимензионални портрет младе девојке, икона или носталгичан војвођански пејзаж. Но, објашњава да јој стварање представаља одмор, те се опушта док пажљиво лепи златножуте парчиће сламе како би се уклопили у мотив који је замислила. Време потребно за израду једне слике или макете зависи од много фактора. Када заврши редован посао, послове око куће, онда седа за уметнички сто. Зими има много више времена и тада углавном и брже ствара.

Највише времена оде на припрему за рад, јер када се скупи слама, потребно је обрадити да буде у оптималном стању како би се могла плести, сећи, лепити, итд. Слама се може и бојити, јер ако се бере док је жито још зелено, она буде светлија и може се бојити бојама за тканину или за колаче. Ипак, најлепша је природна боја која и даје посебан одсјај златножутих нијанси и чини сваку слику лепом на јединствен начин. Мирјана истиче да ниједна машина не може направити овакве слике и макете и да, иако ствара већ петнестак година и има безброј радова у својој уметничкој каријери, свако њено дело је уникатно. Додаје и да сваки рад говори причу за себе, у сваки је уткано пуно љубави, пажње и стрпљења.

Сви заинтересовани за уметничка дела од сламе Мирјане Аћимовић могу да погледају у Музеју града Бачка Паланка, где су тренутно изложена.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here