Глобализација је поодавно учинила да се свака криза, па и политичка и економска, одражава на све становнике планете земље. После пандемије, а нико није јавио да ли корона вирус још циркулише међу нама, или се примирио, па “његови родитељи” вероватно чекају нову прилику да зараде још великих пара.
Уследила је енергетска криза, па је прорадила “мафија у трговини оружјем”, а сада је на ред дошла храна. “Фармацеутска мафија” узела је на маскама, вакцинама, витаминима, аспиринима и другим таблетама и џиџабуџама грдне хиљаде и хиљаде милијарди долара. Свој профит и вредност енормно су увећале највеће светске компаније у области информатике, мобилних телефона, зарадиле су друштвене мреже, јер народ није путовао, а морао је да комуницира.
Нарушавањем односа земаља ЕУ, Велике Британије и САД са Русијом због рата у Украјини почела је нова енергентска криза, цене нафте и гаса полетеле су у небо. Америка инсистира да Европа одустане од руског гаса и нафте и поред тога што се неке земље опиру. Ако попусте, то значи и пад бруто друштвеног производа, а посебно пад животног стандарда становништва ЕУ које је до сада (не)реално лагодно живело. Изгледа да ће Европа морати да попусти, изгледа да је Стари континент, односно његов континентални део, постао “колонија” Америке и Уједињеног Краљевства.
То значи да ће чланице ЕУ морати да купују скупљи природни гас и нафту, вероватно преко америчких и британских компанија. Европа је постала један од највећих купаца америчког оружја, поред Источне Азије, Океаније, Индије, Египта, Саудијске Арабије… Европа ће, изгледа да плати цену економског опоравка САД. Сетите се да се не тако давно Велика Британија исписала из ЕУ, сетите се да ништа није случајно. Један српски афористичар реће да више не верује ни у спонтани побачај уз поруку наслова књиге афоризама “Пљачка вам материна”.
Када се овако послажу чињенице Европи, а тиме и нама, чини се, не пише се добро. Сада је на ред после лекова, енергената, оружја, дошла храна… Србија је вакцине, сумњиве лекова, витамине, респираторе… чак и маске увозила. Зиму смо пребродили увозним руским гасом и нафтом, планирамо да купимо оружје од Француске… али хране, надамо се имамо довољно за ову годину? Јагма за основним животним намирницама у времену криза испразнила је полице маркета у Европи. Тако је било и у Бачкој Паланци на почетку пандемије, а сада са ескалацијом украјинско – руског рата рафови су у паланчким радњама брзо попуњени мада су цене отишле у…
Купци се жале на поједине трговце, веле – на рафовима пише једна цена, на вагама се откуца друга, а на касама наплати трећа већа?! Нико никога не ферма. Од старих добрих трговачких манира из прошлог века као да није остало ништа. Или ови нови трговци не уче у школама цивилизацијски однос према муштеријама, или то нису трговци већ запослени који се нису преквалификовали. Тако се дешава да проседи господин улази у огромну и робом пуну продавницу меса познате српске компаније, а касирка и млади продавац иза комора за хлађење довикују се, смеју, једину муштерију
не констатују. Чикица гледа цене, полако се креће, а младић са белом кецељом и капом пита га шта хоће! Купац вели да прво хоће да погледа робу. – Може – вели младић, па ваљда мислећи да је вицкаст, поручи – још данас можете да гледате, а од сутра и то наплаћујемо!
Крепка старина баци пластичну корпу на њено место, окрете се, изађе, а после је причао да никада више у тај, по медијима, “реномиран” дућан са месом неће ући и да ће свима причати шта је доживео! Што је он трапав покушај духовитости тренутног месара схватио као увреду ни по јада него што је, на пример, грам јунећег бута један динар, односно килограм 1.000 динара. Држава је за сада замрзла цену свињског бута на око 570 динара по килограму, па сада испада да су свињска ребра, врат, крменадла скоро за сто динара по килограму скупљи од бута без коске.
Продавци рибе као да се поносешто је у најави да ће баштоком Ускршњег поста и цена килограма живог шарана са садашњих 680 динара достићи јунећи бут и бити 1.000 динара за килограм?! Ни дугогодишња реклама окачена на једној тезги на паланачкој пијаци која гласи “Свака снаша воли јаја наша” није више духовита, јер, пред Ускрс, односно Велики Петак када домаћице фарбају кокошија јаја, цена једног јајета скоро је достигла 20 динара по комаду. Сви, па и трговци, пијачари гледају да ушићаре у кризи, па још мало више на Ускрсу, а шта ће бити после као да никога није брига. Ни оне који деру муштерије, а ни саме муштерије. Већина је оних са минималцем од 300 и просечном пензијом око 200 евра у динарима. За њих ће овај Ускрс још једном бити сиротињски, јер остало је још дугова од зиме за грејање (и без тога пара нема), залиха хране или нема или има мало.
Нема лове ни у најави, јер изгледа да су свуда у свету све паре побацане из хеликоптера, па је сада ред да их покупе они који су их бацали. У Немачкој пензионери нису задовољни најављеним повећањем пензија од 5,6 одсто од 1. јуна, или јула, јер веле да је све драстично поскупело. Када је за њих скупо шта је са нама, јер наша пензионерска повишица од јануара која је у динарима исплаћена 10. фебруара од 5,9 одсто давно је поједена инфлацијом која се у прошлом месецу приближила двоцифреној.
Пре неки дан, јављају медији, ухапшен је извесни Х.М. (1961) из Жабља, иначе власник једне фирме због сумње да је извршио злоупотребу службеног положаја одговорног лица. То обичном човеку не значи пуно у мору вести црне хронике. Али, када се каже да је овај чикица у седмој деценији живота успео да од државе украде, ни мање ни више, око 10.000 тона меркантилног кукуруза и меркантилне пшенице онда је то вест за бригу. Држава је њему, односно његовој фирми, као и још некима, поверила на чување робу робних резерви, а због настале ситуације у Европи и региону, кренуле су контроле и установљено је да је овај “чувар народне хране” од 1. јануара до 14. априла ове године успео да мазне држави 7.270 тона меркантилног кукуруза и 2.393 тона меркантилне пшенице.
Ова храна му је дата на складиштење и чување за чега му је држава плаћала, а Републичка дирекција за робне резерве огласила се и саопштила да је оштећена за 353.664.787 динара! Дај Боже да је то једина штета, једина крађа државне, односно народне хране. Србија је ту храну купила новцем из државног буџета кога пуне компаније, запослени и већина грађана ове земље. После оваквих информација и открића државни чиновници, а посебно политичари, који су не тако давно махали папирима и тврдили како Србија има довољно основних животних намирница и да ћемо да извозимо и помогнемо угроженима, треба да смање оптимизам и хвалоспеве спеване самом себи.
Папир трпи све, а то није први пут. Сада се показало, замислите да и складиштари лажу и краду, односно да у дражвним робним резервама нема онолико пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје, меса, уља, шећера… колико чиновници сликајући се за медије саопштавају, или презентују политичарима који не контролишу ништа говоре, а камоли колико има хране у државним резервама. Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста Србије и пољопривредни аналитичар каже да се са овом робом мућкало од када је држава дала да се државне робне резерве могу држати у приватним складиштима. Зато, вели Гулан, данас у складиштима нема онолико хране колико је држава има на папиру. Када нам храна из робних резерви не треба
она се, односно складишта и не контролишу, па када затреба тек се онда открије да је нема.
Агроекономиста Милан Простран каже да су овакве крађе велик проблем и подсећа да је последња велика крађа хране из државних робних резерви откривена још 2013. године. Тада је констатовано да је украдено робе у вредности од неколико милиона долара. Истиче да је крађа хране из државних робних резерви истошто и напад на државу, јер крађа и продаја државне имовине чисто је подривање државе! Интересантно је да земље из региона и неке чланице ЕУ од нас траже чак 400.000 тона меркантилне пшенице и 690.000 тона меркантилног кукуруза што је више од 50 одсто наших робних резерви. Или, Црна Гора (око 650.000 становника) тражи да им одобримо увоз чак 7 милиона литара суцокретовог уља што је далеко више од њихове потрошње.
Неки се служе уценама, притисцима, упозорењима, штелују датуме како би испало да им дугујемо испоруку одређених количина пшенице и кукуруза, а то раде чак и “угледне” чланице ЕУ. Поједини прете увођењем санкција. Вероватно због тога што нећемо да им дамо нашу храну да је они препродају и зараде у времену економске кризе сада изазване фебруарским ратом Русије и Украјине који је почео због само њима и још неким светским моћницима, знаних разлога. У Србији годишње просечно роди око 3,5 милиона тона пшенице, домаће потребе су 1,5 милиона тона, а у робним резервама тренутно се води да има 800.000 тона. У просечној години у Србији роди 6,5 милиона тона кукуруза, домаће потребе су око 3,6 милиона тона, а у робним резервама требало би да буде милион тона кукуруза.
Србија годишње произведе 232.000 тона сунцокретовог уља, а домаће потребе подмирује 80.000 тона док у робним резервама тренутно треба да има милион литара сунцокретовог уља. Упућени кажу да су појединци крали и препродавали државну, народну храну, а да су у овом “послу” и поједини државни чиновници.
– Није проблем, сада хапсимо оне који су крали и надокнадићемо свуштету, али следи обилазак и контрола свих државних складишта да видимо да ли се и тамо кралo. Приватни складиштари су крали са дуплимдном у складиштима за жито државних робних резерви. Ви мислите да је пшеница доле, а ње нема. Нису мислили да ће неко да проверава да ли државног жита има или нема онолико колико треба да га буде – рекао је, између осталог, председник Србије Александар Вучић.
Ко је ухваћен да краде и буде правоснажно осуђен зна се где му је место, али санкције морају да сносе и они који су требали да контролишу. Они су државни чиновници, примали су и примају, за услове у Србији, добру плату да контролишу складиштаре. Може да се сумња да им је плата била џепарац?
