Нештин, чаролије винског Срема

Пре обиласка винарија, дестилерија и газдинстава које нуде сремачки сир и кулен упутите се до Савића куће, комплекса сремских кућа са помоћним просторијама.

291

Уколико сте у обиласку Фрушке горе „залутали“ до Нештина схватићете да и у овом невеликом сремском селу имате шта да видите, а време које ћете провести у откривању чари тог места неће бити изгубљено.


Пре обиласка винарија, дестилерија и газдинстава које нуде сремачки сир и кулен упутите се до Савића куће, комплекса сремских кућа са помоћним просторијама. Ова кућа постоји од половине XVIII века и захваљујући Покрајинском заводу за заштиту културе претворена је у Музеј на отвореном. Она је од деведесетих година прошлог века споменик од изузетног значаја за Републику Србију – што значи да има највиши степен заштите.

На подручју Срема то је једино место где може да се види како су некад куће изгледале и од чега су грађене. По њеном изгледу се може закључити да су се неимари тога доба трудили да користе материјале који су им били надохват руке: кућа је грађена од блата, кров је од трске, а греде и потпорни стубови од дрвета. По свом стилу припада народном градитељству и представља развијен тип куће, јер у свом саставу има трем, две собе, кухињу, подрум и таван. Грађена је у систему бондрука и плетара. Посебност се огледа у гонгу са декорисаним дрвеним стубовима како на дворишној, тако и на уличној фасади, али и малим тремом на предњем забату.

Према предању њу је саградио човек који је по одслужењу војног рока у Словачкој, дошао са женом у Нештин. Држава је ово здање откупила од наследника који живе у Америци, тако да она сада припада Покрајинском заводу за заштиту културе.

– Много је прича о томе како су Срби живели у 17. и 18. веку, али је мало конкретних објеката у којима се може доживети дух тога времена. Управо је зато Сремска кућа (Савића кућа) у Нештину један од најбитнијих споменика српске историје. Трем, огњиште, простране собе причају причу о српској породици која није била сиромашна, али ни имућна за оно доба. Предмети и зидови у ствари причају причу обичног човека оног доба – открила нам је Милица Стоисављевић, директорка Туристичке организације Бачка Паланка.

Foto: M. Jablanov

Посетилац може да осим кућа, амбара и помоћних просторија које је имало свако сеоско газдинство, види и пећ за печење хлеба са пушионицом, а око овог имања постављена ограда од дирека и плетеног прућа, баш онако како су се некад овде ограђивале куће. Уколико желите да је посетите и да је видите и изнутра – знајте да је она затворена, а кључеве има домаћинство које је преко пута. За организоване посете најбоље је позвати Туристичку организацију Бачке Паланке и са њима се договорити око обиласка.


Foto: M. Jablanov

Када сте већ у Нештину посетите и православну цркву посвећену Светом Козми и Дамјану из 1754. године. Њеној изградњи је претходио догађај из 1750. када је икона Пресвете Богородице коју је насликао јереј Рафаило Милорадовић, а која је била у власништву породице Рашковић, почела да точи сузе. О овом чуду био је извештен и тадашњи митрополит карловачки. Тако је на месту старе плетаре (цркве од прућа) подигнута је нова, зидана црква у барокном стилу. По завршеку градње храма, чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији где је изложена и данас. У ентеријеру је богато резбарен иконостас који је већим делом осликао највећи српски барокни сликар Теодор Димитријевић Крачун.

Прошетајте се и до рукаваца Дунава да откријете и сами како су лепи. Није лоша идеја да од мештана изнајмите чамац… Надамо се да смо вам бар мало дочарали какве све лепоте крије Нештин, остало је на вама. Препоручујемо да када будете долазили из правца Сусека не журите и зауставите се на видиковцу са кога пуца поглед на Нештинску аду, седите на клупицу и уживајте бар мало у лепоти која се пружа пред вама. Нека то буде леп наговештај шта вас све чека у овом сликовитом сремском месту.

1 коментар

  1. Iz teksta bi se lako dalo zaključiti da je u pitanju raj … Pričam ti priču… Stvarnost izgleda sasvim drugačije. Prvi put nakon II sv. rata, Neštin je „pao“ ispod hiljadu stanovnika. Dakle, raj baš i nije…

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here