Проф др. Рајко Игић: Како смањити број пушача?

Рајко Игић српски лекар, научник и писац, рођен у Деспотову, у новом тексту говори о томе како је у бившој СФРЈ изгледала акција борбе против пушења дувана.

Пре 45 година сам са својим студентима медицине у Тузли и годину дана касније са студентима у Бањалуци, покренуо и дуго водио југословенску акцију борбе против пушења дувана – Дан без цигарете, 31. јануар.

Тај датум сам одабрао јер пада усред зиме и живимо у затвореним просторима, а већина државних и верских празника је прошла. На стручном конгресу студената медицине Југославије прихваћена је та превентивна акција коју су водили студенати из Тузле.

Студенти су сваке године, десетак дана пред 31. јануар, слали плакате из Тузле у свако насељено место у бившој заједничкој земљи. У Тузли је штампано по 10.000 плаката које су подсећале пушаче да прекину пушење. Децу и омладину смо саветовали да и не почињу пушити. Телевизија Сарајево је једно време, по двадесетак секунди, непосредно пре дневника приказивала следећи текст: “Децо, утичите на родитеље, ако су пушачи, да оставе дуван – живеће вам дуже”.

Студенти су обилазили школе и разговарали с децом и наставницима о штетности пушења и да је ту навику веома тешко оставити. Транспаренти о том дану су постављани преко улица неких градова (нпр. Тузла, Сарајево, Бања Лука). Студенти су из Тузле путовали у Загреб, Београд, Љубљану, Нови Сад и Скопље да заједно са локалним студентима шире кампању.

Најпре су, неколико дана пред 31. јануар, организовне конференције за новинаре у Тузли, али због слабијих путних комуникација до Тузле, поготово у зимским данима, конференција је премештена у Београд. Међународни прес центар је услугу пружао бесплатно. (Такође су поштарина, авионске карте, вожња железницом и ноћење у хотелима биле бесплатне студентима за Тузле, учеснике борбе против пушења.)

Покрет се ширио не само у Југославији већ шире. У извесној мери су га прихватили студенати медицине у Мађарској, Чехословачкој и Енглеској. Светска здравствена организација (СЗО) је позвала студенте и наставнике Медицинског факултета из Тузле у Женеву да присуствују годишњем састанку на коме су добили признање за најуспешнију превентивну студентску делатност у Европи.

Данас у Србији, а и другим крајевима бивше Југославије то смањење броја пушача није убедљиво. Који је разлог за споро смањење превалеције пушења код нас?

Данас је преваленција жена пушача у већини наших градова скоро једнака преваленцији пушача мушкараца, а у неким чак нешто више пуше жене него мушкарци. Тај феномен ремети укупну преваленцију пушача у земљи и смањење броја пушача је мање од очекиваног.

Зашто пушење у земљи треба смањивати? Ових дана је управо објављен мој интервју у Лондону (часопис Research Features, фебруар 2024.) у коме наводим чињеницу да се прогрес у борби против смртности услед карцинома последњих деценија у неким земљама успешно смањује због смањења пушења дувана.

Наиме, утицај комбустибилног дувана и разних никотинских приправака је фактор чија елиминација доказано доводи до смањења броја оболелих услед карцинома. Међутим, наведен податак о повећању преваленце пушача жена у нашој земљи значајно успорава то побољшање и у Србији се смртност услед карцинома не смањује. У складу с том изјавом, професор Ранко Шкрбић припрема важно истраживање на Медицинском факултету у Бањој Луци о томе колика је прецизна преваленција пушења жена и мушкараца данас и каква је била раније, пре 20, 40 и 60 година, у разним крајевима бивше Југославије. Разрађен је начин како се то може поуздано установити.

Ове, 2024. године, предлажем средствима јавног информисања (радио, ТВ, новине), али и школама, факултетима и радним колективима да барем један час посвете пушењу дуванских производа; да се не говори само о штетности већ и о томе како пушење оставити. Најбоље је да се за пример у таквим разговорима нађе један или више бивших пушача да испричају како су успели. Вреди саслушати и особе које нису ни помишљале да пушење оставе, а доживеле су велико оштећење здравља. Добро је када лекар саветује пацијента који се припрема за операцију у општој анестезији да две-три недеље раније не пуши јер ће имати много мање и лакше постоперативне компликације, а касније заувек дуван оставити. То је недавно доказано истраживањима која је спровео др Анто Домић, лекар из Брчког. Он је о томе известио домаћу и светску стручну јавност. Веома је успешна забрана пушења на местима јавног окупљања у затвореним просторима; она доводи до промене погледа на пушење и пушаче; тако пушење постаје све неприхватљивији вид друштвеног понашања.

Најважнији поступак у борби против пушења је да се прилив нових пушача што више смањује. Реч је о деци, школској и студентској омладини. Када пушачи касније схвате да би дуван требало оставити, многи су немоћни да ту веома тешку навику прекину. Упорни обично ураде неколико покушаја и коначно циљ остваре. Много је оних који то раде када је исувише касно. Данас је људски век значајно продужен и особе које о свом животу, у младости или касније, о многим опасностима по здравље не мисле, они тзв ‘руски рулет’ прихватају. Наравно, индустрија дувана смишља свој одговор на сва настојања, како појединаца тако и њихових лекара, јер профит је огроман, а најпогоднија су подручја за ширење употребе дувана у већини земља у развоју и друштвеним слојевима у којима се културни напредак одвија спорије.