Психолог Радмила Вујић Бојовић изјавила је данас да су деца и млади најслабија карика једног друштва и оценила да када је притисак велики, најслабија карика попушта прва.
– Чини ми се да је то нешто чему сведочимо сада, сигурна сам да су и дечак и младић показивали неке знаке да нису добро, да нису регуларно, да то како они функционишу излази из оквира прихватљивог и треба бити довољно пријемчив да то видиш – оценила је Вујић Бојовић за Тањуг.
Рекла је да би овакве ситуације требало да шаљу сигнал да неке ствари морају да се мењају у начину на који функционишемо као друштво и да је ово ванредна ситуација на коју нисмо спремни.
Према њеним речима, трагедија која се десила у ОШ „Владимир Рибникар“ као да је отворила неке потиснуте агресивне импулсе код разних људи који их сада показују.
– Изгледа као да људски живот у Србији јако мало вреди, и ми после релативно мирног периода без већих инцидената, али са високим степеном насилног импулса који је потискиван, доживљавамо једну катарзу и нисам сигурна како ће се то даље одвијати – рекла је она.
Оценила је да би друштво требало да уведе ненасилне начине комуникације за решавање спорова и ситуације у којима нису задовољни, али да је друштво у Србији далеко од тога. Рекла је да су две трагедије које су се одиграле другачије, али да имају исти ефекат.
– Атмосфера у друштву која је пуна насиља, подељености, интензитета, негативности у људима доводи до оваквих ствари, али тако је годинама – рекла је Вујић Бојовић и додала да у својој професионалној каријери није могла да предвиди овакве догађаје, али је била свесна тога да је тензија и напетост у људима толика, да је извесно да ће доћи до неке кулминације.
Указала је да је време да се базичне људске вредности – поштовање, толеранција, прихватање другог и другачијег – врате у јавни дискурс, али да такође морамо да будемо свесни да смо ми сиромашно друшво које тешко фунцкионише, да су многи људи на ивици егзистенције и да то узима свој данак.
Коментаришући младића Уроша Б.(21) који је након свађе са пријатељима, отишао кући и узео оружје којим је починио злочин, Вујиић Бојовић каже да немамо довољно ефикасну контролу наоружања и да видимо ефекат тога.
– Код нас је традиција да се у кући чува оружје „злу не требало“, али зло је дошло. Таква врста недозвољеног и неконтролисаног присуства нечега што може некоме да нашкоди, може да доведе до оваквих ствари и зато се битно говорити о појачаној контроли оружја – закључила је она.
